ДОМ СВЕТОГ САВЕ
ДОМ СВЕТОГ САВЕ, здање које се налази у Београду, на Дорћолу, у Улици цара Душана бр. 13. На овом месту се од краја XVI в. налазио караван сарај са безистаном Мехмед-паше Соколовића који је у XVIII в. адаптиран у палату аустријског команданта Београда, а која је због дотрајалости била срушена крајем XIX в. Друштво „Св. Савa" основано је 1886. у београдским интелектуалним круговима са педагошко-просветним и патриотским циљевима. Крајем 1888. донета је одлука да се подигне репрезентативно здање за потребе смештаја вечерње школе, интерната, библиотеке и канцеларије Друштва. Министарство грађевине је даровало плац, а израду пројекта Друштво је поверило Јовану Илкићу. Дом је грађен у периоду од лета 1889. до јесени 1890. Првобитно је пројектован као двоспратно здање наглашено правоугаоне основе са сутереном и високим приземљем и пространим двориштем по дубини плаца. Главна фасада оријентисана је према уличном фронту Душанове улице. Здање одише духом историзма, романтичарски интерпретираним стилским елементима ренесансне и византијске уметности у складу са осмишљеним националним пројектом. Ликовности и симболичној вредности фасаде доприносио је и низ грбова и амблема аплицираних у лунетама прозора првог спрата који су означавали земље у којима живе Срби. За потребе обезбеђења сталних прихода, Друштво је 1923, на суседном плацу, подигло угаону грађевину за рентирање по пројекту архитекте Петра Бајаловића. Бајаловић је дозидао и један спрат на Илкићевом здању, следећи његову ауторску и просторну замисао, тако да се ова надоградња сматра једном од најуспешнијих адаптација. Године 1962. дозидан је и анекс у унутрашњем дворишту. Д. С. С. био је оштећен током оба светска рата и потом обнављан. Поред своје првобитне намене, био је седиште многобројних, махом просветних институција попут Богословије, Прве београдске гимназије, Четврте женске реалне гимназије, Више педагошке школе, Учитељског и Физичког факултета.
ЛИТЕРАТУРА: С. В. Недић, „Дом Светог Саве", ГГБ, 1989, 36; Д. Ђурић Замоло, Градитељи Београда 1815--1914, Бг 2009.
Т.ијана Борић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)