ДОМ ПОРОДИЦЕ ПАВЛОВИЋ

ДОМ ПОРОДИЦЕ ПАВЛОВИЋ, споменик културе на Дорћолу, у Господар Јевремовој улици 39, који сведочи о урбаној, привредној, политичкој и културној историји Београда. Кућу су подигли Коста и Анка Павловић 1882, а од тада она је све време, у целини или тек једним делом (у социјалистичком периоду), у породичном власништву. Коста Павловић је био први управник вароши Ниша после ослобођења од Турака, а зидање приземне зграде је обављено према његовој замисли, у стилу владајућег академизма. Кућа је оштећена у I светском рату, а обновљена је и дограђена 1927, када је, према архитектонском пројекту Aлександра Секулића, стекла данашњи изглед као спратна зграда са поткровљем: тада је фасада добила декоративне детаље попут полустубова, конзола, избочина, венаца, прозорских оквира, француских балкона са гвозденом оградом, шалукатрама и сл. Ново страдање збило се у савезничком бомбардовању 1944, па после рата породица обнавља оштећено поткровље, а 80-их година, по пројекту Предрага Ристића, коначно га уређује. У комунистичком периоду кроз кућу су пролазили многи станари, а 2003. чланови породице Павловић поново постају једини корисници.

У свим генерацијама Павловићи су били угледни и заслужни чланови друштва: Костин син Стеван је радио у дипломатији и у време I светског рата био секретар краљевске владе; унук Коста је као дипломата био близак Дучићев сарадник у амбасади у Букурешту, затим секретар владе Д. Симовића и С. Јовановића, а бавио се књижевношћу и публицистиком; праунуци су: Стеван (историчар, живео у Енглеској и радио на Универзитету Саутемптон, а бавио се српском и балканском историјом), Лепосава Бела (сликарка и председница уметничког удружења „Лада") и Доброслав Бојко (архитекта, конзерватор и универзитетски професор); чукунунук Ђорђе, архитекта, по повратку целе куће у породичну својину, отворио је 2005. Културни центар -- Дом породице Павловић. Захваљујући делатности више генерација, као и сродству са неким значајним људима (С. Јовановић, на пример), породична архива поседује читав низ докумената и артефаката. У сутерену и приземљу налази се стална изложбена поставка (намештај, библиотека), са простором за повремене културно-уметничке програме, који се такође изводе и у лепо уређеној башти. Кућа је седиште удружења „Интеркултура" и „Американ филд сервис", који се баве интеркултуралним учењем и међународном разменом средњошколаца.

ЛИТЕРАТУРА: Градитељско наслеђе у Србији: зборник у част Доброслава Бојка Павловића, Бг 2014; И. Весковић, Дом породице Павловић, Бг 2015; Б. Милосављевић, Београдски родослови, Бг 2020.

И. Негришорац