ДОМ ПИОНИРА БЕОГРАДA

ДОМ ПИОНИРА БЕОГРАДA, установа за васпитање деце, организовање културних и забавних програма за децу и развијање дечјег стваралаштва коју је основала Градска управа града Београда 1952. У почетку је био смештен у Кнез Михаиловој улици бр. 7 све до 1968, када је у Таковској улици бр. 8 изграђена нова зграда, где се и данас налази, на површини од 2.200 м². Реч је о модернистичком здању са стакленом фасадом, које је постало препознатљиво у Београду. Од првог дана рада намера стручњака у Д. п. била је иста -- да деца одрастају квалитетно, уз занимљиве културне и забавне програме. Поред тога неговано је и дечје стваралаштво кроз хор, драмске радионице, ликовни атеље итд. Многе су генерације расле уз програме као што су „Сусрети четвртком", „Данас су наши гости", „Проницљиви и радознали", програме на којима су се у другој половини прошлог века основци дружили са писцима, ватрогасцима, оџачарима, продавцима и др. На културу града Београда значајан траг оставиле су велике манифестације „Златна сирена", „Кекец" -- југословенски фестивал филмова за децу (који се одржавао у време Југословенског фестивала краткометражног и документарног филма), „Филмска парада", међународни фестивал филмова за децу (који се одржавао у време ФЕСТ-а), међународна манифестација „Радост Европе". „Радост Европе" је најзначајнија манифестација посвећена деци на европском простору, а установљена је 1969. поводом Светског дана детета. Сваке године почетком октобра у Београду се организује Светски дан детета. На трговима, улицама и у дворанама града Београда деца Европе приказују музику, игру, културу и обичаје своје земље. Кроз песму и игру деца се упознају, забављају и друже недељу дана. Деценијама је прва асоцијација на Д. п. „Радост Европе" која окупи малишане Старог континента. Они тих дана гостују у домовима београдских вршњака и упознају се са традицијом европских земаља уз звуке чувене здравице Душка Радовића „Све што расте, хтело би да расте". Ова установа сада носи назив Дечји културни центар Београд.

ИЗВОР: www.dkcb.rs/o-nama (2019).

Н. Вујисић Живковић