ДОЛИЋ (Толић), Јован

ДОЛИЋ (Толић), Јован, племић (?, друга половина XV в. -- ?, прва половина XVI в.). Крајем друге и почетком треће деценије XVI в. припадао је нижем угарском племству и вероватно био власник омањег иришког властелинства у Сремској жупанији. У то време се налазио у служби баронске породице Бериславића од Грабарја, чије су старешине од 1504. до 1535. носиле угледну угарску титулу деспота Краљевине Рашке. Био је члан, а вероватно и један од заповедника њиховог бандерија (приватна баронска војска). За време малолетства деспота Стефана Бериславића оружјем је спречио представнике угарског барона Лоринца Ујлакија (Ловро Илочки), његовог штићеника Ференца Реваја и каптола Цркве Св. Стефана у Баноштору да 20. VII 1520. преузму део поседа деспотове породице у југоисточном Срему. Након битке код Мохача (29. VIII 1526) с већом групом српских избеглица из Срема прикључио се антитурском покрету „цара" Јована Ненада. Када је „цар" Јован одлучио да са својом војском подржи аустријског надвојводу и чешког краља Фердинанда I Хабзбурга у борби за угарски престо, послао га је крајем маја 1527. као свога изасланика на хабзбуршки двор. Циљ ове мисије није познат, али је вероватно био у вези с планирањем предстојећих операција Фердинандове војске у Угарској. Због услуга које је том приликом учинио Хабзбурзима, Фердинанд I је почетком јула 1527. дао писано обећање да ће му после свога крунисања за краља Угарске доделити у наследни посед омање властелинство у околини Бача (села Шари, Бођан, Вајска, Хулатаг и Силбаш) и примити у службу његове синове Луку и Димитрија.

ИЗВОР: J. Szentkláray, „Levelek Csernoevics Nenád (Iván Czár) a 'Fekete Ember' történetéhez", Történelmi Tár, Budapest, 1885, 511.

ЛИТЕРАТУРА: L. von Thallóczy, „Brüchstücke aus der Geschichte der nordwestlichen Balkanländer", Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnien und der Herzegowina, III, Wien 1895; А. Ивић, Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке границе (1703), Н. Сад 1929; Д. Ј. Поповић (ур.), Војводина, I, Н. Сад 1939; Срби у Војводини, I, Н. Сад 1957.

Н. С. Шулетић