ДОЛАП

ДОЛАП (долаф), у традиционалној народној култури становања, у ширем смислу, означава спремиште за ствари унутар станишта. Може бити самостојећа полица за смештање ствари, а налазила се обично у углу просторије. Д. су прављени од дрвета, с отвореним или пак делимично или потпуно затвореним вратима. Претеча креденца. Д. се назива и механизам с колом за извлачење воде за наводњавање. На Косову и Метохији (делимично и другде) д. је називан и пржун за кафу. У народном градитељству д. превасходно представља простор изведен током градње као део једног зида. Код једноставнијих грађевина, најчешће типа динарске брвнаре, д. се уграђује у спољни зид, неретко је истурен у спољашњи простор, а с унутрашње стране има проста врата од дасака. У једноставнијој варијанти изводи се као затворена полица унутар просторије, тј. као хоризонтално постављене широке талпе уграђене у бочна зидна платна и најчешће је затворен шашовцима. Код бондручног типа градње д. су такође уграђени у спољне зидове и истурени у простор како би били што већи. У народном градитељству у градовима, посебно у великим кућама грађеним у бондручном систему, д. су велики и чини их више одвојених простора. У таквим кућама д. с унутрашње стране имају врата која су украшена веома богатим дуборезом с развијеном флоралном орнаментиком. У великим кућама д. се граде и у преградним зидовима. У д. се најчешће оставља посуђе и разно ситно покућство и мање количине намирница. У великим д. у градским кућама чувани су постељина и одећа, као и девојачка спрема.

ЛИТЕРАТУРА: А. Дероко, Народно неимарство, II, Бг 1968; Р. Финдрик, Динарска брвнара, Сирогојно 1999; З. Родић, Сеоска кућа и становање у Србији -- културно наслеђе, Бг 2016.

М. Матић