ДОКОЉЕНА

ДОКОЉЕНА, суноврат, нарцис (Narcissus poeticus, N. radiiflorus), вишегодишња зељаста луковичаста биљка из фамилије Amaryllidaceae. Порекло имена рода и врсте нарцис може се повезати са легендом о Нарцису, младићу из грчке митологије опчињеном сопственом лепотом која га је довела до смрти, а на месту где је пала његова бледа глава изникао је прелепи нарцис. Неки сматрају да је име добио по наркотичким, омамљујућим својствима (грч. navrkisso", од navrkh: тупост, обамрлост).Ова пролећна геофита често порасте и до пола метра (до колена -- отуд име). Листови су плавичастозелени, уски, линеарни, широки 2--5 мм, дугачки и до 40 цм. Цветови су бели, крупни, шестомерни, круничица у централном делу цвета тањираста, жута, по ивицама нараџаста или наранџастоцрвена, у центру са шест прашника и троделним жигом. Цветна дршка савијена под правим углом или надоле у односу на осу стабла, те отуд и народно име суноврат. Плод им је чаура са много семена. Цвета од априла до јула. Распрострањена је на планинама јужне Европе. Настањује планинске ливаде, које се истичу мноштвом лепих белих, мирисних цветова. У Србији је честа на влажним брдским и планинским ливадама западног дела територије (Дивчибаре, Златибор, Стари Влах, Метохија). Д. се, као веома декоративна биљка, често гаји по баштама и парковима. Због тога је широко натурализована и ван природног ареала и често хибридизована са другим врстама истог рода (Narcissus). Међутим, д. је веома отровна биљка јер садржи алкалоиде нарцисин, ликорин и ликоремин, посебно у тучку и листовима. К. Лине је нарцис именовао као Narcissus poeticus, јер је сматрао да је тај бели цвет био инспирација многобројних прича и песама од најстаријих времена. Род Narcissus обухвата око 50 врста, а највећи број расте у западном Средоземљу. У Србији се често гаји као украсна биљка и жути нарцис или зеленкада (Narcissus pseudonarcissus), који је пореклом из западне Европе.

ИЗВОР: World Checklist of Selected Plant Families, 2010, The Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Стјепановић Веселичић, „Narcissus L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије VII, Бг 1975.

Бр.анка Стевановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)