ДОДИК, Милорад

ДОДИК, Милорад, политичар (Бања Лука, 12. III 1959). Дипломирао на Факултету политичких наука у Београду 1983. Од 1986. до 1990. био је предсједник ИО СО Лакташи гдје је живио и гдје данас живи. Године 1990. на првим вишестраначким изборима у СРБиХ, изабран је за посланика Скупштине СРБиХ, на листи Савеза реформских снага. Током рата у БиХ био је посланик Народне скупштине РС и основао Клуб независних посланика, чији чланови су били лојална опозиција владајућој Српској демократској странци (СДС). Послије Дејтонског споразума основао је Странку независних социјалдемократа (СНСД) и од 1996. налази јој се на челу. Каснијим уједињењем са Демократском социјалистичком партијом странка се преименује у Савез независних социјалдемократа. Обављао је функцију предсједника Владе РС у три мандата. Најприје је то било од јануара 1998. до јануара 2001, са свега два посланика уз подршку партија лијевог блока и представника „међународне заједнице". На иницијативу предсједника Републике Драгана Чавића, Скупштина са већином посланика СДС--ПДП повјерила му је други премијерски мандат већ почетком изборне 2006, а у новембру на редовним изборима СНСД осваја 50 одсто свих посланичких мјеста, те Д. започиње и трећи мндат. Након тога, 2010. и 2014. побиједио је два пута заредом на непосредним изборима за предсједника РС. Најзад, 2018. је, на такође непосредним изборима, добио убједљиву већину гласова за српског члана Предсједништва БиХ. Истовремено, СНСД једнако доминира и на локалним изборима у Српској. Током 15 година на челу доминантне странке и на највишим функцијама, а уз демократску подршку бирача, Д. је постао неприкосновени политички лидер РС.

Након краткотрајне сарадње, Д. се супротставио протекторату тзв. међународне заједнице због рушења уставног статуса РС по Дејтонском споразуму. Успио је да заустави отимање њених надлежности, наметање закона и смјене изабраних функционера. Други, не мање важан фронт борбе против у суштини исте политике, води унутар БиХ на линији ентитетског раздвајања са Бошњачко-хрватском федерацијом, одакле муслимани/Бошњаци унитаристичким и централистичким притисцима настоје да развласте РС. Са предсједником Србије А. Вучићем унаприједио је сарадњу Српске и Србије. Својом националном и патриотском политиком, те одлучним и отвореним отпором координираним притисцима, Д. је успио да сачува РС и врати самопоуздање српском народу у БиХ. Добрица Ћосић га је због тога назвао „највећим српским политичарем послије Николе Пашића". Велики је љубитељ кошарке -- својевремено активан играч, оснивач КК Игокеа у Лакташима, почасни предсједник КК Партизан у Београду. Најважнија признања и одликовања: Орден Републике Српске на ленти, Орден Петра Великог са лентом за допринос руско-српскoj сарадњи, Орден Светог Саве I реда СПЦ, а јерусалемски патријарх додијелио му је Свети крст чувара Христовог гроба.

ЛИТЕРАТУРА: М. Љепојевић, Додик чувар Српске, Бл 2010; Д. Вујановић, Додик: истина, Бл 2013; Ч. Антић, Н. Кецмановић, Историја Републике Српске, Бг 2015; М. Љепојевић, Побједа Српске, Бл 2016.

Н.енад Кецмановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)