ДОБРО ПОЉЕ

ДОБРО ПОЉЕ, село у југоисточној Србији у општини Црна Трава. Смештено је на левој страни долине Власине и на источним падинама планине Острозуб (1.546 м). Југоисточно од села у долини Власине пролази пут који на југу повезује општинско средиште Црну Траву (10 км) и Власинско језеро са Власотинцем и долином Јужне Мораве на северозападу. Село се помиње од XVI в., а староседеоци су насељени у XIX в. са Косова и из околине Крагујевца. После II светског рата траје континуирано смањивање броја становника од 421 у 1948. до 19 лица 2011. Сви су Срби. Привредно активно било је 5 лица, од којих је 4 радило у грађевинарству. Село чини неколико малих заселака саграђених на странама долина потока на висинама 800--1.330 м. Централни заселак је Д. П. и у њему се налазе православна црква из 1868, месна канцеларија и основна школа. Већина кућа је напуштена. Источно од Д. П., према суседном селу Горње Гаре, налази се узвишење Градиште, огранак планине висине 1.000 м. Оно је са једне стране органичено коритом Власине, а са две стране долинама два безимена потока. Од њих је више до 300 м.

С. Ћурчић

Феликс Каниц је на локалитету Градиште забележио антички кастел. Констатовао га је на уздигнутој чуки која се уздизала са леве стране Власине. Пра-воугаоног је облика, са странама димензија 150 х 60 м и, још тада, са знатно оштећеним бедемима. За утврђивање старости тврђаве послужили су му многобројни налази римских тегула на локалитету. Уз то, он указује на вештачку пећину испод кастела, односно вероватно тајни излаз. На око 20 м ниже, на степенастом платоу, видео је остатке цркве димензија 16 х 5 м. Она је била поплочана опекама античког формата. Из њене апсиде пренета је у Добропољску цркву „камена кутија" димензија 47 х 28 цм, свакако камена урна из оближње некрополе са кремираним покојницима. У то време Риста Николић исто утврђење ставља у атар Горњих Гара под именом Град᾽ц. По казивању мештана записује само то да је ту „имало кула". Касније Милутин Гарашанин преузима податке од Каница и ставља налазиште у атар села Д. П. На основу данашње катастарске поделе атара, као и раније, Градиште се налази у атару села Горње Гаре, на граници са атаром Д. П. Иначе, граница атара између ових села иде потоком који утиче у Власину са западне стране Градишта.

П. Пејић

ЛИТЕРАТУРА: F. Kanitz, Römische Studien in Serbien, Wien 1892; Р. Т. Николић, Крајиште и Власина, Насеља српских земаља, VIII, Бг 1912; Д. Гарашанин, М. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Бг 1951; Географска енциклопедија насеља Србије, IV, Бг 2002.