Прескочи до главног садржаја

ДОБРИНОВИЋ, Јелисавета Јеца

001_SE_V_Jelisaveta-Jeca-Dobrinovic.jpgДОБРИНОВИЋ, Јелисавета Јеца, глумица (Врањево / Нови Бечеј, 26. V 1841 -- Осијек, 2. II 1898). На препоруку Антонија Хаџића, први пут ступа на позорницу Српског народног позоришта у Новом Саду 1868. као Ана у Шарану Ј. Ј. Змаја. У току тридесетогодишње глумачке каријере у СНП играла је и карактерне и комичне роле. Веома талентована, вредна, достојанствена, савесна и дисциплинована, она је ипак била скроман члан трупе. Истакла се у тумачењу женских ликова из народног и грађанског живота. Одликовала ју је природна и реалистична глума, као и велика моћ трансформације. По сопственој жељи, често је играла улоге старијих жена. У појединим улогама је са успехом и певала. Иако никада није подилазила публици, важила је за једну од најомиљенијих глумица. У Новом Саду је 20. IV 1895. прославила 25. годишњицу уметничког рада као Пелагија Ивановна Рогошкина, у лакрдији Зец И. И. Мјасницког. Значајније улоге: Сара (Ј. Ст. Поповић, Покондирена тиква); Јевросима (Ј. Суботић, Милош Обилић); Софија, Ката Соколовић, Ката (К. Трифковић, Љубавно писмо, Избирачица, Школски надзорник, Француско-пруски рат); Ракила (Е. Сиглигети, Циганин); Гертруда, Ана Кенеди (Ф. Шилер, Вилијем Тел, Марија Стјуарт); Нера (М. Глишић, Подвала); Клаудија (Г. Лесинг, Емилија Галоти); Крезуба баба (Ф. Рајмунд, Распикућа); Волмутовица (А. Вилбрант, Фабрицијева кћи); Мекићка (Е. Сиглигети, Војнички бегунац); Јевросима (К. Оберњик, Ђурађ Бранковић).

ЛИТЕРАТУРА: А., „Прослава двадесетпетогодишњице Јеце Добриновићке", Позориште, 1895, 40; А., „Јеца Добриновићка рођена Поповић (1850 --1898)", Позориште, 1898, 1; М. Томандл, Српско позориште у Војводини 1868--1919, II, Н. Сад 1954; Споменица СНП у Новом Саду 1861--1961, Н. Сад 1961; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; П. Волк, Позоришни живот у Србији 1835--1944, Бг 1992; А. Милошевић, Поповићи, позоришна династија (1808--1949), Бг 2018.

З.оран Максимовић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)