ДОБРИЧАНИН, Секула

ДОБРИЧАНИН, Секула, протојереј, писац, етнограф (Прекобрђе, Доња Морача, 16. VIII 1872 -- Београд, 20. XI 1952). После основне школе у манастиру Морача, гимназије у Јагодини и мале матуре у Београду, завршио је Цетињску богословију 1898. Као учитељ у Прекобрђу радио је до 1901. када је рукоположен за свештеника, од 1905. као парох у Топлици код Прокупља, а од 1927. био је окружни прота у Куманову. Пензионисан је 1931. и живео у Београду. У Првом балканском рату учествује као добровољац у одреду мајора Танкосића, због чега је од аустријских власти 1916. затворен. У Топличком устанку 1917. био је међу организаторима, а када је ухваћен, осудили су га Бугари на смрт, али је успео да побегне. Сарађивао је у часописима и листовима, уз богословље бавио се етнографијом и историјом. Поред уџбеника веронауке за основне школе, његова научна преокупација била је везана за родни крај и Његоша (Петар II Петровић Његош -- владика Раде -- као теократа, родољуб, васпитач и мислилац, Ниш 1935). Користио је савете Јована Цвијића, па је његов рад о Морачи још увек веома важна монографија о том крају (Доња Морача, живот и обичаји народни по традицији, Пг 1984).

ДЕЛО: На стази службовања, Бг 1930.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Гојнић, „Свештеник, војсковођа и научни радник", Весник удруженог свештенства Југославије, 1952, 88; В. Перовић, „Секула Добричанин протојереј у пензији", Гласник СПЦ, 1952, 11--12.

Р. Милошевић