ДОБРИЧ

ДОБРИЧ, географска регија у јужној Србији, између Јужне Мораве на истоку, планине Мали Јастребац на северу и доњег тока реке Топлице и планине Пасјаче на југу. Део je нишко-лесковачког басена, а у морфо-тектонском погледу Д. припада Српско-македонској маси. У геолошкој грађи заступљене су метаморфне стене -- кристаласти шкриљци (Јастребац), неогени језерски и квартарни седименти. То је благо заталасан терен (равничарско-брежуљкаст), рашчлањен плитким долинама јужноморавских и топличких притока, чија се изворишта налазе на Јастрепцу. Морфолошку границу између Топличко-косаничке котлине на западу и Д. на истоку чини Добричка греда. Низводно од Прокупља и сужења долине Топлице (између брда Велика губа и Пасјаче) простире се Добричко поље. Клима Д. је умерено-континентална (Прокупље: средња јануарска температура ваздуха је -0,9°C, средња јулска температура ваздуха 22°C, средња годишња количина падавина 541 мм). Најчешћи ветрови су кошава (зима, јесен и пролеће) и северозападни ветар (лето). Годишњи плувиометријски режим је повољан. Највише падавина излучи се лети, а најмање зими. Снежни покривач просечно траје 40 дана годишње. Д. одводњава река Јужна Морава са највећим левим притокама: Топлицом (136 км, слив 2.217 км²), Крајковачком и Југбогдановачком реком. Крајковачка и Југбогдановачка река су бујичне и у доњим деловима токова често угрожавају долинска села пролећним поплавама. У подножју Малог Јастрепца налазе се природно Облачинско језеро (површина 23 ха, максимална дубина 4,7 м) на 280 м н.в. и акумулација изграђена 1986. -- Крајковачко језеро (дужина 1,6 км, ширина 600 м). У долинским равнима река земљишта чине алувијум, на речним терасама, нижем побрђу и долинским странама су најчешће смонице и гајњаче. Д. обухвата општину Мерошина (207 км², 27 насеља, 13.968 становника 2011), већи део општине Житорађа (Пејковац, Влахово, Ђакус, Самариновац, Држановац, Подина, Речица, Вољчинце, Глашинце, Смрдић, Стара Божурна, Лукомир, Јасеница и Бадњевац) и северозападни део општине Дољевац (Мекиш, Орљане, Шарлинац и Шаиновац). На јужној периферији Д. је магистрални пут који дуж долине Топлице повезује Јужно Поморавље са Косовском котлином. На северној периферији Д. је локални пут који повезује Ниш са Прокупљем. Д. је аграрни крај познат по производњи раног поврћа, бостана и житарица. По тржишној повртарској производњи (паприка, парадајз и краставац) позната су села: Батушинац, Балајнац, Пејковац, Држановац, Вољчинац, Самариновац, Извор, Житорађа, Ђакус, Извор и Јасеница. На неогеном побрђу на југоистоку развијено је воћарство (засади облачинске вишње и шљиве). Д. је познат по традиционално развијеном сточарству. У Д. се одржавају манифестације Добричка бостанијада (село Мекиш) и Дани облачинске вишње (општина Мерошина). Централно насеље Д. је Мерошина (905 становника 2011) -- средиште истоимене општине (230--260 м н. в.), на долинским странама Крајковачке реке, у подножју Мерошинског брда (323 м). Кроз насеље пролази регионални пут Ниш--Прокупље.

ЛИТЕРАТУРА: С. Милојевић, „Геоморфолошка проматрања о долини Топлице", Гласник Српског географског друштва, 1929, 15; М. Костић, „Нишка котлина", Р. Ршумовић, „Нишко-алексиначки део удолине Јужне Мораве", Зборник Географског института „Јован Цвијић" САНУ, 1967, 21; М. Милосављевић. „Климатске одлике удолине Велике и Јужне Мораве", Зборник Географског института „Јован Цвијић" САНУ, 1969, 22; Ј. Марковић, Регионална географија СФР Југославије, Бг 1980; В. Николић Стојанчевић, Топлица, етнички процеси и традиционална култура, Бг 1985; Ј. Марковић, Енциклопедијски географски лексикон Југослвије, Сар. 1988.

С.нежана Вујадиновић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)