ДОБРА СРЕЋА

ДОБРА СРЕЋА, некадашњи рудник каменог угља који се налази у селу Вина, 12 км северозападно од Књажевца. Обод и палеорељеф лежишта изграђен је од палеозојских шкриљаца, кречњака горње јуре и доње креде. Преко кречњака, прво, леже вулканогеноседиментне стене горње креде (сенона), а затим сложена угљоносна серија Д. с. Стварана је током горње креде а изграђена је од: (1) базалних конгломерата и кварцних пешчара; (2) иноцерамских лапораца, глинаца и пешчара (дебљине 70 м) са слојевима угља; (3) зоогено-спрудних кречњака са рудистима и актеонелским пешчарима (дебљине 150 м) и слојевима угља; (4) циренских пешчара и глинаца са слојем угља (дебљине 250 м); (5) лагунско-бочатних седимената са три хоризонта: „црвене серије" (дебљине око 60 м), битуминозних кречњака са танким слојевима угља (дебљине око 10 м) и „подинских" пешчара (дебљине око 60 м); и (6) слатководних седимената са: главним угљеним слојем (дебљине 2--3 м); хоризонтом битуминозних шкриљаца са танким сочивима угља (дебљине око 100 м); и хоризонтом кварцних пешчара са прослојцима глинаца и кречњака (дебљине око 300 м). У тектонском погледу лежиште је представљено великим бројем стиснутих набора који су поремећени раседима у рововској структури. Формирање сложених структура вероватно је повезано са покретима ларамијско-пиринејске фазе убирања. Током неогена активиране су старе и формиране нове дислокације, које су довеле до стварања секундарног неогеног рова. Ровни угаљ главног угљеног слоја из лежишта Д. с. садржи око 5,5% влаге, 30--35% пепела, 7% сумпора и доњу топлоту сагоревања око 19,10 MJ/кг. Чиста угљена супстанца (без влаге и пепела) садржи око 40% испарљивих материја и 82,8% угљеника. У грађи угљеног слоја учествују: кларен са 52 зап.%, дурен са 16,1 зап.%, виртен са 10,5 зап.%, фузен са 0,2 зап.% и минералне материје са 21,2 зап.%. Ресурси угља процењени крајем 1970. износили су око 1 мил. т. У руднику Д. с. експлоатисан је главни угљени слој. Рудник је почео са радом 1889, али тек од 1891. постоје писани подаци о раду угљенокопа. Током I светског рата Немци су ископали 40.000 т угља, раубујући лежиште. Након завршетка рата угљенокоп се брзо опоравља, а угаљ је углавном откупљивала железница. После II светског рата угљенокоп Д. с. је постао власништво државе све до 1969, када је престао са производњом. У периоду 1889--1950. укупно је произведено 1.233.919 т, а 1951--1969. произведено је још 1.309.243 т, што укупно износи 2.543.162 т каменог угља.

Д. Животић

Д. с. је заједнички назив за подземне руднике каменог угља Благовести и Д. с., у близини Књажевца. Угљоносна серија Д. с. са више прослојака и слојева угља, у којој је откопаван само главни слој, простире се између Вине, Зоруновца и Зубетинца. Угаљ Д. с., доње топлотне вредности око 20.000 kJ, припада гасно-пламеним угљевима добрих коксних особина, коришћен је за потребе железнице, а у мањим количинама као ковачки угаљ. Оснивањем Књажевачког рударског друштва и добијањем повластица 1886. почиње рударење угља на овом подручју. Због проблема транспорта, производња је била мала, до 300 т годишње. Изградњом пруге Ниш--Прахово, производња расте, да би са изградњом брикетирнице у Књажевцу 1926, порасла на 20.000 т годишње. Развојни успон Д. с. почиње после II светског рата. Производња је обновљена 1951, када је произведено 65.000 т, а највећа годишња производња, од 95.100 т, остварена је 1960. Због ограничених резерви, отежаних експлоатационих услова, кризе у угљарству и смањеног пласмана угља, радови у руднику обустављени су 1969, када је произведео 60.000 т.

С. Вујић

ЛИТЕРАТУРА: Н. Пантић, П. Николић, Угаљ, Бг 1973; Н. Пантић, „Басени камених угљева и лежишта, Добра срећа", у: Геологија Србије, VII -- Каустобиолити, Бг 1976; П. Николић, Д. Димитријевић, Угаљ Југославије, Бг 1990; С. Вујић и др., Српско рударство и геологија у другој половини ХХ века, Бг 2014.