ДОБАНОВАЧКИ, Бранислав

ДОБАНОВАЧКИ, Бранислав, графички дизајнер, универзитетски професор (Нови Сад, 5. VIII 1948). Дипломирао на Академији примењених уметности у Београду, на одсеку Рекламна графика, у класи М. Ћирића (1972). Магистрирао је у класи Б. Ликића и стекао звање специјалиста плаката (1974). Члан УПИДИВ-а од 1973. Најпре ради као професор средње школе „Богдан Шупут" (1973--1977), а затим као ликовно-графички уредник у Новинско-издавачком предузећу „Дневник" (1977--1979). Од 1979. предаје на новосадској Академији уметности, област Графичке комуникације (предмет Плакат), где је прошао сва звања до редовног професора 1994. У пензију одлази 2013. Паралелно се бавио и визуелним истраживања, филмом, музиком и поезијом. Професионални успон Д. поклапа се са променама које захватају обликовање плаката током касних 60-их и 70-их широм света. Идеје хипи и рок покрета, развој медија и уметничке фотографије, поп-арт, постмодернизам улазе у речник ове најефемерније и најмасовније дисциплине, као извори слободне креативности, либерализма и критичности према већ уморним идеологијама источног и западног света. Стваралаштво Д. показује дуализам и фино сакривени дефетизам према социјалистичком моделу тадашње Југославије. Он прихвата рад на оглашавању државних манифестација попут слетова и прослава 1. маја, али и културних догађаја (Стеријино позорје и НОМУС), за које показује велик афинитет. Д. рукопис постаје препознатљив по смелом тумачењу симбола попут петокраке, српа и чекића, југо-заставе, да би их 90-их завио у пламен. Коришћење фотографије далеко превазилази документарну функцију, те еволуира до критичке и парадоксалне димензије. Држећи се става да је стваралац плаката пред проблемом испред себе који мора да саопшти хитро, лапидарно и сугестивно, Д. је до 2004. реализовао више стотина радова који изражавају промене у југословенској и српској политици, култури и привреди. Данас дела Д. зраче јасним и организованим формама, графичком уравнотеженошћу, студиозном употребом типографије, симбола и фотографије. Од добијених награда и признања најзначајније су Велика златна Форма (Н. Сад, 1974) и Награда Новосадског салона (1990). Приредио је 15 самосталних изложби од 1974. до ретроспективе 2016, и учествовао на више од педесет колективних изложби дизајна у земљи и иностранству. Његови радови се налазе у домаћим и светским музејима, збиркама, фондацијама плаката и приватним колекцијама.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Добановачки: после 44 године, Н. Сад 2016.

М. Бајић