ДНЕВНИ ЛИСТ

ДНЕВНИ ЛИСТ, лист за трговину, занатство, домаће и стране новости који је 1882--1887. излазио под насловом Нови београдски дневник (НБД), а 1888--1911. као Д. л. Одговорни уредник је Светозар Николић, а власник штампарија Задруге штампарских раденика. У листу су сарађивали истакнути социјалисти, што му је донијело честе забране. У једном периоду постао је средишњи медиј превода Л. Н. Толстоја (одломци Дјетињства, 1885; Смрт Ивана Иљича). Од других аутора преводе се А. Доде, Г. де Мопасан, Е. Зола. Натурализам је у српску књижевност ових година улазио претежно кроз социјалистичку штампу. НБД је дјеловао у политичком међупростору, независно, али се по окупљеним сарадницима (Мита Ценић, који се 1886. примио уређивања; Пера Тодоровић, Коста Арсенијевић) убрајао у просоцијалистичке листове. Истакнута је сарадња браће Илић (Милутина и Војислава), с јаким антирежимским, сатиричним прилозима (пјесме, чланци, говори). Овдје је објављена и Нушићева пјесма „Два раба", због које је допао пожаревачког затвора. Из сачуваних примјерака се види да је имао редован подлистак, с прилозима махом у прози. Поред Ж. Верна („Гил Бралтер") објављују се преводи криминалистичких приповиједака. Домаћа проза је оријентисана према политичком фељтону, гдје се изругују неуки публицисти и њихова „патриотска" галама. У листу излазе пјесме Косте Арсенијевића и Милорада Митровића, писане за свечани број о 500-годишњици Косовске битке. Од великог је значаја што се објављује Госпођа Бовари Гистава Флобера и Кројцерова соната Л. Толстоја. Раних 90-их објављују се приповијетке истакнутог италијанског веристе Луиђија Капуане у преводима Владислава Рибникара и Николе Вулића. Неких година је богат садржај фељтона и критичко-полемичких рубрика: Жорж Сандова, Ги де Мопасан, Жил Верн, Јан Неруда, Аделберт фон Шамисо (Петар Шлемил или човек који је изгубио сенку). Домаћа књижевност је мање заступљена, једном врстом фељтонистичких приповиједака и пјесама (М. Ј. Илић, М. Митровић). За Д. л. се веже и извјестан број прилога Љубомира Недића, али у свим случајевима то су само полемички одзиви на чланке у овом листу или у Борби. Крајем вијека међу сарадницима листа ће се наћи најистакнутија имена младе генерације: Јован Скерлић, Стеван Луковић, Милан Грол, Радоје Домановић, Урош Петровић. Изразито опозицион, у књижевним рубрикама Д. л. је заправо постао сатиричан и, рачунајући прилоге Војислава Илића, има велику улогу у профилисању српске политичке поезије, односно српске политичке сатире.

ЛИТЕРАТУРА: М. Грол, Из предратне Србије, Бг 1939; Ж. Младеновић, Младост Јована Скерлића, Бг 1940; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008.

Д.ушан Иванић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)