ДИЗДАРЕВИЋ, Зијо

ДИЗДАРЕВИЋ, Зијо, књижевник (Витина код Љубушког, БиХ, 18. II 1916 -- Јасеновац, 1942). Од 1920. са породицом живи у Фојници. Педагогију студирао на Филозофском факултету у Београду (1937--1940), али због рата није дипломирао. Активно учествовао у ђачким штрајковима у Сарајеву и активностима лијево оријентисаних студената у Беoграду, те је политички прогањан и затворен. Из затвора је побјегао 5. IV 1941. и вратио се у Сарајево, гдје се бавио илегалним радом. Крајем 1941. усташе су га ухапсиле, одвеле у Јасеновац и убиле у прољеће 1942. У књижевно-критичким текстовима заступао активан однос књижевности према стварности у складу са поетиком тзв. социјалне литературе и новог реализма. У највећем дијелу приповједака бави се тематиком учмале и извремењене босанске касабе. Његови ликови су локални социјално и психолошки деградирани божјаци и босјаци, носачи, занатлије, ситни трговци и угледне препредене газде који испразност изолованог чаршијског живота превазилазе међусобним суровим шалама, подвалама, интригама и анималним грубостима, првенствено усмјереним према амблематичним чаршијским типовима са социјалне периферије. Као писац највише се афирмисао кратким приповијеткама у београдској Политици са тематиком из босанског живота. Бранко Ћопић, сарадник Политике из тога доба, посветио му је збирку приповиједака Башта сљезове боје (Бг 1970). У Фојници се одржава културно-књижевна манифестација „Сусрети Зије Диздаревића".

ДЈЕЛА: Приповијетке, Сар. 1948; Сабрана дјела, Сар. 1968.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Рамић, „Зијо Диздаревић", у: З. Диздаревић, Сабрана дјела, Сар. 1968; Књижевно и револуционарно дјело Зије Диздаревића, зборник радова, Фојница 1976; Критичари о Зији Диздаревићу, Сар. 1978; С. Тутњевић, Зијо Диздаревић, Социјална проза у БиХ између два рата, Сар. 1982; С. Ће-клић, Живот и књижевно дјело Зије Диздаревића, Сар. 1982; М. Бегић, „Зијо Диздаревић", Раскршћа, 1987, 4.

С. Тутњевић