ДИВОШ

ДИВОШ, село у западном делу Срема, на јужној подгорини Фрушке горе, на висинама 140--170 м. Уз јужну ивицу села пролази пут који општинско средиште Сремску Митровицу повезује са Ердевиком и Илоком. Код села се од њега одваја крак до планинског развођа. Д. се налази 20 км северозападно од центра општине. Њега на два дела дели долина потока Јарош, који тече према југу у реку Саву. Источно од долине Јароша је Стари Д., који чини једна улица издужена правцем долине, а на западној страни Нови Д. са три уздужне и четири кратке попречне улице. Током средњег века помиње се неколико имања тог имена, али се не зна да ли је неко од њих претеча овог села. Поуздано је да се овај Д. први пут помиње 1733. као село са 120 „глава". Број становника је знатније порастао током друге половине XVIII в. и касније у другој половини XIX в. Село је било највеће између два светска рата (2.410 становника 1931), а после II светског рата настаје регресија изазвана ратним страдањима становништва (469 ратних жртава), али и променом границе статистичког круга (издвојено је село Стара Бингула са 400 становника). Она је за кратко прекинута усељавањима становништва из Босне. Године 2011. Д. је имао 1.361 житеља, од којих 93,3% Срба. У пољопривреди је радило 58,1%, а у прерађивачкој индустрији 11,4% економски активног становништва. Највећи део неаграрног становништва радио је у Сремској Митровици. У селу се налазе православна црква, основна школа, неколико продавница, а јужније је економско двориште пољопривредног комбината. Северно од Д. је заселак Кувеждин, а северно од њега манастир Кувеждин.

С. Ћурчић

Црква Св. Георгија. Тешко страдавши током II светског рата, овај храм саграђен 1769, био је у рушевинама и без свода све до 1984. Претходно претрпевши велики пожар, Црква је 1891. обновљена, а иконостас рестаурисан. Део икона из прве зоне некадашње олтарске преграде је 1945. демонтиран и као импровизована олтарска преграда смештен прво у зграду црквене општине, а потом у Музеј црквене уметности у Сремској Митровици и у капелу у Д. На основу композиција Силазак Св. духа и Удовичина лепта иконостас је атрибуиран Григорију Давидовићу Опшићу, барокном сликару из друге половине XVIII в. Композиције као што су старозаветне префигурације (Бекство у Египат, Жртва Аврамова) и јеванђељске параболе (Удовичина лепта, Параболе о сејачу и труну и брвну у оку) Опшић је радио угледајући се на бакрорезе из Вајглове Библије Ектипе. Претежни део икона из горњих зона олтарске преграде (Христос, Богородица, Св. Тројица) са редукованим бројем Великих празника датован је у 1786. и приписан Василију Остојићу. Касније је установљено да је Опшић у два наврата радио на украшавању цркве у Д. -- 1786. и 1795, с тим да заједно са Остојићем ради на осликавању иконостаса 1786, а 1795. самостално израђује зидне слике (Други Христов долазак). Као и на иконама са олтарске преграде у Саборној цркви у Сентандреји, Остојић је у Д. изоставио златне орнаменте на тканинама, приближивши се новим барокним струјањима са Запада.

Љ. Н. Стошић

ЛИТЕРАТУРА: М. Лесек, ,,Непознати радови Григорија Давидовић-Опшића", РВМ, 1966--1968, 15--17; ,,О ауторима иконостаса цркве св. Георгија у Дивошу", ГПСКВ, 1987, 14; Уметничка баштина у Срему, Н. Сад 2000; С. Ћурчић, Насеља Срема -- географске карактеристике, Н. Сад 2001; С. Ћурчић, Ј. Ђуричић, В. Марјановић, Општина Сремска Митровица, Н. Сад 2002.