ДИВОКОЗА
ДИВОКОЗА (Rupicapra rupicapra), једна од две врсте рода Rupicapra, потпородице Caprini и породице шупљорогих преживара Bovidae, реда папкара (Artiodactyla). То је омања животиња у односу на друге представнике потпородице и фамилије, висине у раменом делу 70--80 цм, дужине 100--140 цм. Реп је мали и приљубљен уз тело, нарочито видљив за време парења. Постоји полни диморфизам који се огледа у телесној грађи и величини рогова. Мужјаци достижу 35--50(60) кг, а женке 20--30(40) кг. Рогови су прави и на врху уназад закривљени, уочљиво већи и дебљи код мужјака, а код женки и мање закривљени. Летња длака је светлосмеђа, а зимска тамна до тамномрка, много дужа и оштрија, назива се „осје" или „кострет". На челу и образима пружају се до горње и доње вилице широке, светле пруге између којих је тамнија, боје тела. Д. је полигамна врста. Полну зрелост женке постижу у другој, а мужјаци у четвртој години. Паре се у новембру и децембру, женка ојари крајем маја и почетком јуна једно, ретко два јарета којa остају са мајком до следеће сезоне парења. Живе у стадима од 15 до 30 јединки која сачињавају женке са младунцима и младим мужјацима, док одрасли мужјаци живе углавном усамљено, а стаду се прикључују у време парења. У природним условима достижу старост од 15 до 20 година. Вешто се пењу, скачу и трче по стрмим и кршевитим теренима. Имају одличан слух и вид. Најчешће страдају од лавина, а млади примерци од сурих орлова, док за време зиме, када се са планина спуштају у околне клисуре и кањоне, могу да страдају и од вукова и рисова. Ипак, највећа опасност за д. прети од људи.
Д. је планинско-високопланинска животиња. Храни се планинским травама и биљем, али брсти и жбунове и пупољке, поготово у зимском периоду када се спушта у ниже пределе. Њен природни ареал захвата простор евроазијских планина од Алпа, Татри, Карпата, планина Балканског полуострва, преко планина Мале Азије до Кавказа. Високопланинско распрострањење острвског типа и изолованост популација условило је диференцијацију на већи број подврста. На планинама Балканског полуострва живи подврста balcanica. Распрострањена је на свим високим Динаридима од Велебита до Проклетија, планинама шарско-пиндског система од Коритника и Шар-планине преко планина Албаније и Македоније, Олимпа и Пинда до Парнаса у Грчкој, затим на високим планинама Бугарске (Стара планина, Витоша, Рила, Пирин, Родопи). У Србији д. је природно распрострањена на планинима Тари, Мокрој Гори, Шар-планини, Коритнику и Проклетијама. Унета је у североисточну Србију (Велики и Мали Штрбац у Ђердапу и Злотска клисура), где је на оба локалитета процењена бројност око 300 грла. Најбогатије популације д. у Србији се налазе на Шар-планини и Проклетијама. Д. је заштићена врста, а лов ограничен ловостајем.
ЛИТЕРАТУРА: R. Garcia-Gonzales, P. Cuartas, „Trophic utilization of a montane/subalpine forest by chamois (Rupicapra pyrenaica) in the Central Pyrenees", Forest Ecology and Management, 1996, 88; Љ. Мариновић, „Потенцијална станишта за узгој дивокоза у брдско-планинским подручјима Србије", у: Савремени аспекти гајења, заштите и коришћења дивљачи у функцији развоја брдско-планинских подручја Југославије, зборник радова, Бг 1997.
В.ладимир В. Исајев
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)