ДИВЉИ КАРФИОЛ

ДИВЉИ КАРФИОЛ (Crambe tataria), вишегодишња зељаста биљка из породице крсташица (Cruciferae = Brassicaceae). Корен joj je дебео, вертикалан, из њега избија већи број усправних голих или длакавих стабљика висине до 1 м које се од доње половине бочно гранају тако да биљка добија изглед жбунића. Листови су при основи стабла на дугим дршкама, двоструко или троструко перасто одељени на грубо назубљене режеве, док су листови горњег дела стабла недељени, али по ободу назубљени. Цваст је метлица, на почетку цветања збијена и лоптаста (отуд подсећа на карфиол), а касније, како плод постепено сазрева, она се значајно издужује. Цветови су четворомерни, бели, од 3--7 мм. Плод је непуцајућа љушчица лоптастог облика и садржи једно семе. На крају сазревања плодова биљка се при основу суши и губи везу са кореном, тако да суве надземне делове ветар котрља по површини, при чему постепено отпадају плодови са семенима. Овај начин расејевања семена карактеристичан је за пустињске и степске пределе у свету. Д. к. је типична степска биљка чији ареал обувата Панонску и Влашку низију, Добруџу, украјинске и руске степе северно од Црног мора, северно Закавказје, а на исток су допрле до простора североисточно од Каспијског мора. У Србији д. к. је права природна реткост и реликт степске флоре. Са већине станишта у Војводини и Подунављу, те из североисточне Србије је ишчезао. Увршћен је у Црвену књигу флоре Србије као критично угрожена врста. Иначе, д. к. је веома декоративан у време цветања, те се може гајити у баштама и парковима.

ЛИТЕРАТУРА: В. Николић, „Crambe L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије III, Бг 1972; В. Стевановић, Б. Буторац, „Crambe tataria L.", у: В. Стевановић (ур.), Црвена књига флоре Србије 1, ишчезли и крајње угрожени таксони, Бг 1999.

В.ладимир Стевановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)