Прескочи до главног садржаја

ДИВЉИ БОСИЉАК

ДИВЉИ БОСИЉАК (Clinopodium, Calamintha, Acinos), неколико таксономски блиских родовa вишегодишњих зељастих или ниских полужбунастих, ређе једногодишњих биљака из породице уснатица (Lamiaceaea = Labiatae). Према најновијим таксономским схватањима, родови Calаmintha и Acinos, а делимично и Micromeria су, вероватно неоправдано укључени у род Clinopodium. Овако обједињен род Clinopodium обухвата око 160 врста распрострањених на свим континентима осим Аустралије. Опште карактеристике овако обједињеног рода су: стабло прекривено једноставним или гранатим длакама; листови са дршкама јајасте, округласте или клинасте лиске целих или назубљених ивица; чашица цилиндрична или звонаста, зрачно симетрична са пет зубаца; круница плавичаста, љубичаста, бела или црвенкаста, цеваста, 2--5 пута дужа од чашице, на врху са две усне, горња са 2, а доња са 3 режња; плод орашица. Настањују различита станишта почев од шума, ливада, сувати до камењара од низија до високопланинских зона. У Европи расте око 40 врста, претежно у Средоземљу, на Балканском полуострву 30, а у Србији око 15 врста. Најчешће у Србији су шумске врсте д. б. Clinopodium nepeta (Calamintha officinalis) и C. menthifolia (Calamintha sylvatica), затим врсте отворених станишта C. acinos и C. vulgare, као и C. alpinum са високопланинских пашњака и сувати. Скоро све врсте овог рода су ароматичне, а у народној медицини се користе у виду чајева као седатив, спазмолитик и диуретик.

001_SE_V_Divlji-bosiljak_kolaz.jpg

ИЗВОР: Euro+Med (2006-): Euro+Med PlantBase -- the information resource for Euro-Mediterranean plant diversity**.**diversity.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Диклић, „Calamintha Adans.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, VI, Бг 1974; М. Сарић (ур.), Лековите биљке Србије, Бг 1989; R. M. Harley и др., „Labiatae", у: K. Kubitzki (ур.), The Families and Genera of Vascular Plants, VI, Berlin -- Heidelberg -- New York 2004.

В.ладимир Стевановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)