ДИВЉА ТИКВА

ДИВЉА ТИКВА (дебелотиква), врсте рода Bryonia из породице тикава (Cucurbitaceae). Једнодоме или дводоме вишегодишње зељасте пузавице са кртоластим кореновима. Стабло им је пењајуће, дугачко до четири метра, разгранато. Рашљике су негранате. Листови дужине 5--10 цм су јајасти или срцасти, петоугласти или прстатсто издељени на пет режњева, а режњеви су јајасти или троугласти, шиљати или зашиљени, по ободу ситно оштро назубљени или целих ивица. Средњи режањ је много дужи или једнак дужини бочних. Цветови су зеленкастобеличасти, пазушни, груписани у усправним гроздастим метлицама. Чашица је кратко звонаста, петоделна, а круница бела са плитком цеви са пет дубоко урезаних режњева. Прашника има три. Женски цветови имају 3--5, често искључиво стерилних, прашника. Плод им је бобица, црна или црвена, дијаметра 6--10 мм, са неколико семена. Род обухвата око 10 врста распрострањених у јужној и источној Европи и предњој Азији. У Европи постоје две врсте, као и у Србији: бела д. т. Bryonia alba са црним бобицама и дубоко издељеним листовима и црвена д. т. B. dioica са црвеним бобицама и плитко урезаним листовима. Расту на ободима низијских шума, на влажном земљишту или као коров на рудералним стаништима. Бела д. т. је раније гајена као лековита биљка одакле је често задивљала према северу и западу Европе. Обе врсте су отровне, нарочито корен. Од давнина у народној медицини познате као лаксанс и пургатив, али се данас не препоручују за употребу због честих тровања.

ЛИТЕРАТУРА: В. Блечић, „Cucurbitaceae", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије III, Бг 1972; М. Сарић (ур.), Лековите биљке Србије, Бг 1989.

В.ладимир Стевановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)