ДИВИЗИЈСКА ТРИВИЈАЛНА ШКОЛА

ДИВИЗИЈСКА ТРИВИЈАЛНА ШКОЛА, школа у Војној граници која је у XVIII в. примала децу официра и имућнијих сељака са подручја једне дивизије, припремајући их за војнички позив. Године 1792. наређено је да се у свакој дивизији оснује по једна таква школа коју је могло похађати до 120 ученика. У ове школе су бирана претежно официрска деца, деца имућнијих родитеља и из већих крајишких породичних задруга, као и деца добрих физичких одлика. Наглашено је било религиозно васпитање, владала је строга дисциплина, а учење је било на немачком језику. За школе у Војној граници коришћени су веома различити називи, у зависности ко их је организовао, на којем простору и нивоу (граничарске школе). У то време пуковнија је била подељена у два батаљона, а сваки батаљон у шест сатнија. Две сатније су могле да чине дивизион, па су се и школе звале: „пуковнијске", „дивизијске", „батаљонске" и слично. Пуковнијске школе постојале су у већини средишта крајишких пуковнија, којих је било једанаест: Личка, Оточка, Огулинска, Слуњска, Глинска, Петрињска, Крижевачка, Ђурђевачка, Градишка, Бродска и Петроварадинска. Активни војни састав, па и официрски, постајао је и економски све стабилнији, што је утицало и на укупни положај Срба и школовање њихове деце, не само у пуковнијским средиштима него и у Новом Саду, Пешти, Темишвару и Бечу. У периоду од 1774. до 1872. на територији данашње Војводине био је уређен систем граничарских народних школа према прописима Allgemeine Schulordnung из 1774. Оне су постојале на територији Шајкашког батаљона, банатске Војне крајине и сремске Војне границе. Та је граница била уређена још 1702, али је питање школа трајније решено 1774. Период од 1774. до 1872. може се сматрати нешто повољнијим за развој српских вероисповедних и народних школа, као и државних школа у које су ишла и деца Срба. Тиме је смањена угарска доминација у образовању деце српских граничара. Једна таква школа је „Граничарско‑пуковска школа 14. српско‑банатске регименте" основана 1774. у Белој Цркви. Објавом Уредбе о граничарским народним школама из 1871. истакнут је њен главни циљ да развија световне школе, а гуши вероисповедне и национално уже конципиране школе.

ЛИТЕРАТУРА: И. Мартиновић, Повјесне цртице о школству бродске пуковније и бродског окружја, Зг 1912; И. Перић, „Школство у војној банатско‑сремској крајини у другој половини прошлог стољећа", Педагошка стварност, 1955, 8; А. Огњановић, Граничарске народне школе и њихови учитељи на територији Војводине од 1774. до 1872. године, Н. Сад 1964; „Војвођанске народне основне школе и њихови учитељи од 1573. до 1774. године", ЗМСДН, 1958, 20; В. Јурић, „Граничари и њихов однос према немачкој школи", Педагошка стварност, 1987, 3.

Н. Трнавац