ДИВИЗИЈА

ДИВИЗИЈА, највиша тактичка јединица у српској и југословенској војсци. Формиране у српској војсци пред почетак Првог српско-турског рата 1876, д. све до доношења Закона о народној војсци 1882. нису имале прецизно утврђену формацију. Тим законом је одређено да у случају рата Дунавска, Дринска, Моравска, Тимочка и Шумадијска дивизијска област формирају по једну д. првог и другог позива под истим именом. У Српско-бугарском рату 1885. формиране су само д. првог позива. Пред почетак Балканских ратова српска војска је мобилисала десет пешадијских д. -- пет првог и пет другог позива и једну коњичку д. Д. првог позива су у свом саставу имале по четири пешадијска и по један коњички и артиљеријски пук, пионирски полубатаљон, позадинске и низ мањих родовских јединица, укупне јачине око 25.000 људи. Д. другог позива имале су три пешадијска пука, по један артиљеријски и коњички дивизион, пионирски полубатаљон и позадинске јединице у укупној снази од око 15.000 људи. Коњичка д. је имала две бригаде од по два коњичка пука, дивизион коњичке артиљерије, као и мање инжињеријске и позадинске јединице.

Са истом формацијом српска војска је ушла и у I светски рат, с тим што је на самом почетку рата образована и Комбинована д., у чији су састав ушли 1, 2, 5. и 6. прекобројни пешадијски пукови првог позива, те артиљеријске, коњичке и инжињеријске јединице узете из других д. или резерве Врховне команде. Крајем 1914. и почетком 1915. од дела снага концентрисаних у Македонији формиране су Брегалничка и Вардарска д. Реорганизацијом на Крфу 1916, спојене су д. првог и другог позива са исте дивизијске области у једну, док је од Комбиноване, Вардарске и Брегалничке формирана Вардарска д. Током 1917. од Срба и осталих Јужних Словена које је заробила руска армија формиране су 1. и 2. добровољачка д. у Русији, које су доласком на Солунски фронт спојене с Вардарском д. у новоформирану Југословенску д.

По окончању I светског рата у мирнодопској формацији су постојале две коњичке д. и две торпедне д. у морнарици. Пешадијске д. у миру нису образоване, него су дивизијске области у рату формирале једну или две д. Ратним плановима је било предвиђено да 16 дивизијских области образује 27 пешадијских д. Током II светског рата у саставу НОВЈ су прве две д. формиране новембра 1942, а до краја исте године још седам; 1943. осамнаест, 1944. двадесет шест, 1945. једна; укупно 54. Осим тога, образовано је и шест д. КНОЈ 1944, једна италијанска д. 1943, две ваздухопловне 1944, а 1945. још две д. КНОЈ. Јачина партизанских д. је варирала од 3.000 до 6.000 бораца. Обично су у свом саставу имале три бригаде, батерију или дивизион артиљерије, инжињеријску и извиђачку чету, чету везе и позадинске јединице и установе. Пред крај рата један број д. је услед промене начина извођења борбених дејстава, пријема савезничке помоћи у наоружању и војној опреми и прилива новомобилисаног људства преформиран и опремљен по угледу на совјетске д. У свом су саставу, поред три бригаде, имале и артиљеријску бригаду, противавионски и противтенковски дивизион, батаљон за везу, инжињеријски и извиђачки батаљон и позадинске јединице. Преласком на мирнодопску формацију многе ратне д. су укинуте, а по угледу на совјетске формиране су стрељачке и тенковске д. у копненој војсци, а у ваздухопловству ловачке и бомбардерске. Д. КНОЈ су расформиране 1953, а стрељачке д. преименоване у пешадијске. До 1961. су укинуте и тенковске дивизије, а образована је једна оклопна, да би касније биле формиране две механизоване д., у Војводини и Славонији. Услед нове реорганизације све д. ЈНА, сем Гардијске механизоване и партизанских д. намењених за извођење герилских операција, расформиране су. Реорганизацијом остатака ЈНА у Војску Југославије 1992. Гардијска механизована д. је прерасла у Механизовани корпус, формиране су Тимочка и Дунавска д., укинуте 1995, и Дринска д., расформирана 2002.

ЛИТЕРАТУРА: М. Бјелајац, Војска Краљевине СХС / Југославије 1922--1935, Бг 1994; Б. Димитријевић, Југословенска армија 1945--1954. Нова идеологија, војник и оружје, Бг 2006; С. Ратковић Костић, Европеизација српске војске 1878--1903, Бг 2007.

А. Животић