ДИВЧИБАРЕ

ДИВЧИБАРЕ, туристички центар у западној Србији на планини Маљен, 38 км југоисточно од Ваљева. То је заравњено развође висине око 950 м, са којег се раздвајају притоке реке Градац које отичу према северозападу (Буковска река), Скрапежа које отичу према југозападу (Росичка река), Каменице која отиче према југоистоку (Бела Каменица) и Колубаре које отичу према североистоку (Манастирица). Д. су окружене врховима Краљев сто (1.104 м), Стражара (1.061 м), Голубац (1.056 м) и Црни врх (1.048 м). Над њима се сукобљавају утицаји панонског климата са севера и приморског климата са југа што узрокује повећано присуство јода у ваздуху. То погодује лечењу обољења плућа, анемије, астме, мршавости и обољења са неуровегетативним поремећајима. Д. имају благу климу, просечно 239 дана без ветра, 280 дана без падавина. Зиме обилују снегом који се задржава и до априла, па постоје и погодни терени за зимске рекреативне активности. Просечна температура ваздуха лети не прелази 22° C. Због тога су Д. проглашене „климатским лечилиштем". Од биљног света Д. су посебно познате по ливадама, четинарским шумама, а у самом центру се издижу планински борови. Од листопадног дрвећа најзаступљенија су: буква и бреза, црни и бели јасен, храст, цер, граб, леска и др. Д. су познате и по различитим шумским и ливадским биљним заједницама (јеремичак, црнуша, каћун, линцура). Крајем априла јавља се најлепши цвет планине -- нарцис. Знатно су распрострањене шумска јагода, дивља малина, купина и боровница. Повољни природни услови допринели су и богатству животињског света (срне, дивље свиње, зечеви, веверице, лисице) и пернате дивљачи (фазани, јаребице, камењарке и разне шумске птице). Иницијативе о формирању здравственог центра потичу из 1925. од учитеља из Ваљева. Статус климатског места стечен је 1932. До сада су изграђена три хотела, неколико дечјих и радничких одмаралишта и већи број викенд-кућа. Д. годишње посети око 50.000 туриста који остваре око 300.000 ноћења. Насеље Д. има 235 становника.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Лома, Дивчибаре, Ва 1967; Ј. Ђ. Марковић, Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Сар. 1990; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

С. Станковић; Б. Ђерчан