ДИВАНХАНА

ДИВАНХАНА (перс. divan: скупштина, разговор; hane: кућа), кућа или место за већање и разговор. У архитектури д. означава пространо проширење централног хола у централну просторију и главно комуникационо чвориште на спрату у старим градским стамбеним кућама балканско-оријенталног типа. Служила је за пријем гостију. Концепција стамбеног простора у османској култури предвиђала је издвојеност и приватност породице као одраза моћи и највећих моралних вредности, па је позиција д. увек била истакнута, али истовремено јасно издвојена од просторија намењених интимним потребама живота породице. У формираном типу османске куће д. заузима централни стамбени простор на спрату до коjег се стиже високим и стрмим отвореним степеништем из приземља. Овакав приступ упозоравао је госта да се приближава господару куће. У односу на приступни хол издваја се издигнутим тлом којем се приступало преко басамака, чиме се и практично указивало на симболичну важност вођених разговора. Основа д. може бити различитих облика. У њеном уређењу руководило се принципом наглашавања функционалне и репрезентативне намене, па је она била опремљена сећијама са миндерлуцима, шиљтетима и обиљем згодно намештених тепиха и ћилима. Таванице су спрам ранга власника биле богато дрворезбарене, а зидови осликавани махом геометријским и флоралним мотивима карактеристичним за оријенталну уметност. Д. је најчешће окренута према најбоље осунчаној страни. Једним својим делом са низом прозора и незаобилазним мушепцима истурена је према башти у зеленилу, из које се пружа најлепши поглед. У спољашњој пројекцији, на фасади, д. се обично ликовно наглашава eркером украшеним дрвеним луцима и посебно истакнутом стрехом постајући тако доминантан визуелни елеменат фасаде. Атрактивни примери д. сачувани су у Конаку кнеза Милоша и Конаку кнегиње Љубице у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: А. Hadrovic, Defining Architectural Space: On the Model of the Oriental Style City House in Bosnia and Herzegovina, Serbia, Montenegro, Kosovo and Macedonia, Sar. 2008; М. Коцић, Оријентализација материјалне културе на Балкану (Османски период XV--XIX век), Бг 2017.

Т.ијана Борић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)