ДИВАЦ, Недељко

ДИВАЦ, Недељко, биолог, политичар, универзитетски професор (Дивци код Пријепоља, 25. I 1883 -- Београд, 23. II 1964). Дипломирао је на природним наукама (биологија, зоологија и геологија са минералогијом) на Филозофском факултету у Београду (1905). Одмах потом постављен је за асистента, а за суплента у гимназији у Смедереву за област природних наука 1908. Пошто је положио професорски испит (1912), изабран је за професора у Четвртој београдској гимназији. Као резервни артиљеријски официр учествовао је у Балканским ратовима (1912--1913). Избијање I светског рата затекло га је у Немачкој, где је био на студијском боравку. У земљу се вратио путујући преко Русије и Румуније. Борио се око Вишеграда и повукао преко Албаније. По доласку на Солунски фронт борио се око Груништа, а затим је послат у Француску, где је радио као просветни инспектор за школе које је похађала српска омладина. По завршетку рата био је помоћник министра исхране и обнове земље. Биран ја за посланика у Уставотворној скупштини (1920) као кандидат Социјалдемократске листе за Сомбор са Барањом. На изборима за Народну скупштину (1923) поново је биран за народног посланика. Био је један од најистакнутијих српских социјалиста. За редовног професора на Вишој педагошкој школи у Београду постављен је 1925. На том месту је остао све до почетка рата (1941). Био је члан Државног просветног савета и председник Југословенског професорског друштва. Објављивао је текстове у часописима: Дело, Дан, Мисао, Српски књижевни гласник, Југословенске народне новине, Гласник Југословенског професорског друштва и Тежак. У два наврата био је уредник часописа Пчелар (1938--1939. и 1947--1963). Преводио је књиге Ч. Дарвина (Човеково порекло и Постанак врста) и Г. Мендела (Огледи на биљним бастардима), те објавио више издања гимназијских уџбеника за зоологију и ботанику (Зоологија за средње и стручне школе, I, Наука о човеку, Бг 1922; Зоологија за више разреде средњих школа, II, Наука о животињама, Бг 1924; Зоологија за више разреде средњих школа, I, Наука о човеку: анатомија и физиологија људске расе и преисториски људи, Бг 1924; Зоологија за ниже разреде средњих школа, Бг 1926; Ботаника и зоологија: за први разред грађанских школа, Бг 1937; Ботаника и зоологија: за други разред грађанских школа, Бг 1937). Као потпуковник југословенске војске био је у немачком заробљеништву (1941--1945), а по повратку у земљу вратио се на место редовног професора Више педагошке школе. Биран је за посланика Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС) и већника АВНОЈ. Од 1946. до 1948, када је пензионисан, био је хонорарни наставник у Институту за биологију Медицинског факултета, као и на Ветеринарском факултету у Београду. Носилац је златне и сребрне Медаље за храброст, Ордена белог орла и француске Легије части.

ДЕЛА: Рад и здравље, Бг 1909; Проблем наслеђа у биологији, Бг 1912; Грађа човечијег тела, Бг 1927; О наслеђу код биљака, животиња и човека, Бг 1936.

ЛИТЕРАТУРА: М. Савићевић (ур.), Професори Медицинског факултета у Београду у сећању генерације студената уписане на Медицински факултет у Београду 1946. године, Бг 1999; М. Д. Игњатовић, М. К. Трнавац, Лексикон писаца просветних радника, I, Бг 2001; М. Милановић, Биографски лексикон: познати српски лекари, Бг--Торонто 2005; Д. Аранитовић, „Недељко Дивац (1883--1964): биографија", у: 26. симпозијум „Дани Сретена Вукосављевића", Пријепоље 2013.

М. Гулић