ДИНИЋ, Михаило

ДИНИЋ, Михаило, историчар, универзитетски професор (Лучица код Пожаревца, 10. IV 1899 -- Београд, 12. V 1970). Гимназију и студије историје завршио је у избеглиштву у Француској (Монпеље), а докторску тезу „Mittelalterliches Syrmien" бранио је у Бечу (1928--1930). Радио је на Београдском Универзитету (1937--1957), а од 1940. као ванредни професор. Озбиљно је нарушио здравље у немачком заробљеништву током II светског рата. Био је дописни члан САНУ од 1948, а редовни од 1955. Опсежним архивским истраживањима, не само у Дубровнику, те пажљиво одабраним и свеобухватно обрађеним темама уз доследну примену устаљених критичких поступака и нових методолошких погледа средином прошлог века био је један од покретача новог таласа студија српског средњег века. Суверено познајући огромну архивску грађу и најновију литературу, аналитички је доносио поуздане оцене о сложеним историјским догађајима, појавама и дуготрајним процесима.

Многобројни успеси на објављивању грађе на латинском и италијанском (Одлуке већа Дубровачке републике I--II, Бг 1951--1964; књига Дубровачке ковнице, архивска грађа о робовима и патаренима, пословна књига Михаила Лукаревића, у: Из дубровачког архива I--III, Бг 1957--1967) трајно су благо историјске науке. Његови тематски разноврсни радови, макар били и скромног обима, не само да временом нису изгубили вредност него су темељ читавих истраживачких подручја, као што је владарска идеологија (О крунисању Твртка за краља, Бг 1932; Душанова царска титула у очима савременика, Бг 1951; Српска владарска титула у време царства, Бг 1958) или ратна техника (Прилози за историју ватреног оружја у Дубровнику и суседним земљама, Бг 1934). У студијама За историју рударства у средњевековној Србији и Босни I--II (Бг 1955--1962) приказао је развој Рудника, Новог Брда и Сребренице, али и читав низ пратећих тема: појаву и утицај рудара Саса, значај рударске технике и права, улогу занатства, трговине, царинског система, новчарства и др. („Српски новац у Срему почетком 14 века", ГИДНС, 1930, 3, 3, 7; „Да ли је Твртко II захтевао да му Дубровчани кују златнике?", ПКЈИФ, 1933, 13; „Дубровачка средњевековна караванска трговина", ЈИЧ, 1937, 3, 1--4; „Крстасти грошеви", ЗРВИ, 1952, 1).

Бавио се проблемима урбаног развитка и комуналног уређења (Трг Дријева и околина, Бг 1938; Сребрник крај Сребрнице, Бг 1934; Грађа за историју Београда у средњем веку, I--II, Бг 1951--1958; Београд у средњем веку, Бг 1954; Трепча у средњем веку, Бг 1967), као и опсежним историјско-географским истраживањима, увелико спровођеним по угледу на рад Константина Јиречека (Средњовековни Срем, Ср. Карловци 1931; Земље херцега Светога Саве, Бг 1940; Област краља Драгутина после Дежева, Бг 1951; Западна Србија у средњем веку, Бг 1953; Област централне Србије у средњем веку, Бг 1956; Браничево у средњем веку, По 1958; Област Бранковића, Бг 1960). Одлично је познавао друштвене слојеве (Дубровчани као феудалци у Србији и Босни, Бг 1959; Сокалници, Бг 1962; Хумско-требињска властела, Бг 1967) и установе Срба у средњем веку (Државни сабор средњевековне Босне, Бг 1955; „Власти за време Деспотовине", ЗФФБ, 1968, 10, 1). Културолошка компонента је такође заступљена у већини прилога (Словенска служба на територији Дубровачке републике у средњем веку, Бг 1934; Три ћириловска писма из 1447. године, Бг 1935). Непролазне вредности су прилози о Косовској бици (Два савременика о боју на Косову, Бг 1940; Дукин преводилац о боју на Косову, Бг 1964; „Хроника сен-дениског калуђера као извор за бојеве на Косову и на Ровинама", у: Р. Михаљчић (ред.), Бој на Косову -- старија и новија сазнања, Бг 1992) и развоју народног усменог стваралаштва (Ђорђе Сремац и наша народна епика, Бг 1939). Суштинску важност је ипак давао политичкој прошлости. Научна јавност је брзо прихватила решења заснована, сада већ, и на домаћим, западним и византијским наративним изворима. Импозантност научног дела је боље сагледана након што је Д. ученик Сима Ћирковић објединио и поново објавио радове са географском и друштвеном тематиком (Српске земље у средњем веку, Бг 1978; Из српске историје средњега века, Бг 2003).

ДЕЛА: О Николи Алтомановићу, Бг 1932; „О угарском ропству краља Уроша I", ИЧ, 1948, 1, 1--2; Растислалићи..., Бг 1953; Однос између краља Милутина и Драгутина, Бг 1955; За хронологију Душанових освајања византиских градова, Бг 1956; Comes Constantinus, Бг 1961; „Писмо краља Жигмунда бургундском војводи Филипу", ЗМСДН, 1956, 13--14; Година рођења Стефана Лазаревића.

ЛИТЕРАТУРА: В. Алексић, Живот и дело академика Михаила Динића, По--Ниш 2009.

В.ладимир Алексић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)