ДИНИЋ, Љубица

ДИНИЋ, Љубица, глумица (Кикинда, 28. IV 1861 -- Нови Сад, 2. III 1937). Учила је вишу женску школу и самостално радила на свом општем образовању и глумачком усавршавању. Први пут је ступила на сцену 1879. у путујућем позоришту Ђорђа Пелеша, током његовог бављења у Сремској Митровици и у њему се задржала до пред крај 1881. Од тада до 1885, када се удала за глумца и редитеља Милоша Хаџи Динића, играла је у Српском народном позоришту у Новом Саду. Од 1886. до 1887. била је у дружини Ђуре Протића, али истовремено, на препоруку управника М. Шапчанина, гостује и у неколико улога у Народном позоришту у Београду. Пошто није примљена у стални ангажман у НП, постаје члан дружине свога мужа у којој игра до краја сезоне 1894. Потом је поново код. Ђ. Протића, те непуну сезону 1895/96. у Хрватском народном казалишту у Загребу и кратко у трупи Петра Зорића у Сарајеву. У СНП је од 1896. до 1904. Следи, по трећи пут, дружина Ђ. Протића у Сарајеву и Мостару, позоришно друштво „Драгош", те од септембра 1907. до јуна 1908. ансамбл осјечког ХНК. У Нови Сад се враћа септембра 1908. и, са прекидом у току I светског рата, у СНП (касније НП) игра до маја 1925. када је пензионисана. Улогом Мериме у Шантићевој Хасанагиници (СНП, 22. XI 1920) обележила је 40-годишњицу успешне уметничке каријере остварене у најразноврснијем глумачком репертоару. Улоге: Лебланова (Ш. Бирх-Пфајфер, Добросрећница), Ана Петровна (И. И. Мјасницки, Двеста хиљада), Катарина (Е. Еркман, А. Шатријан, Јеврејин из Пољске), Марта (Ф. Линкер, Мајчин благослов), Милена (Д. Илић, Прибислав и Божана), Грофица (И. Војновић, Психе), Нера (М. Глишић, Подвала) итд.

ЛИТЕРАТУРА: СНП у Новом Саду, Споменица 1861--1961, Н. Сад 1961; Путујуће позоришне дружине у Срба до 1944. године, Бг -- Н. Сад 1993; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), II, Бг 2015.

О. Марковић