ДИНИЋ, Драгољуб

ДИНИЋ, Драгољуб, бригадни генерал, генерал-мајор, професор Војне академије (Крагујевац, 14. IX 1881 -- Београд, 20. I 1966). Завршио је 32. класу Ниже школе Војне академије, два семестра Техничког факултета у Гану (Белгија), Пешадијску школу гађања у Рипњу и политичке науке на Ecole liber des sciences politiques. На почетку официрске каријере био је командир вода у 11. пешадијском пуку (1901--1906), референт у барутани „Обилићево" (1906. и по повратку са усавршавања у Белгији 1908), командир вода у 12. пешадијском пуку (1908) и командир чете у 19. пешадијском пуку. Током Балканских ратова био је командир чете и командант батаљона у 19. пешадијском пуку првог позива. Учествовао је у гушењу албанске побуне 1913. До почетка I светског рата командовао је митраљеским одељењем 19. пешадијског пука, а почетком рата био командант 2. батаљона 12. пешадијског пука првог позива. На тој дужности је новембра 1915. као тежак рањеник заробљен код Блаца да би крајем 1916. био размењен. Лечио се у Риму и Паризу, а у Марсеју је 1917. формирао батаљон добровољаца из САД. До краја рата је био шеф Српске заробљеничке секције у Паризу, а по завршетку рата командант Крагујевачког војног округа (1920--1921) и наставник Војне академије (1921--1923). Пензионисан је 1923. и после неколико месеци реактивиран. По повратку у војску је до 1927. био на служби у Штабу Шумадијске дивизијске области. Исте године унапређен у чин бригадног ђенерала. Након тога, до пензионисања на свој захтев 1937, био је редовни професор „науке о оружју и наоружању" на Војној академији. Оснивач је и директор Војног весника (1920--1940) и уредник Војничког гласника (1928--1937). По завршетку II светског рата поново је активиран у чину генерал-мајора као наставник у Пешадијском војном училишту (1945--1946). Одликован је Карађорђевом звездом с мачевима 3. и 4. степена и низом домаћих и страних одликовања.

ДЕЛА: Васпитање и дисциплина, Краг. 1920; Први пут кроз Албанију са Шумадијским Албанским одредом 1912. Призрен -- Драч, Краг. 1922; Пешадијски подсетник, Краг. 1924; Савремена ратна техника, Бг 1928; Познавање наоружања, Бг 1936.

ЛИТЕРАТУРА: М. Зеленика, Рат Србије и Црне Горе 1915, Бг 1954; М. С. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004.

А. Животић