ДИМИТРОВИЋ (Дмитровић), Никола

ДИМИТРОВИЋ (Дмитровић), Никола (Dimitri), песник, трговац (Дубровник, око 1510 -- Крит, 1553). Потиче из угледне грађанске и трговачке породице која се око 1370. доселила из Котора у Дубровник, а припадали су најимућнијем слоју дубровачког пука тзв. антунинима. Рано је прекинуо школовање, јер му је породица страдала од куге (1527). Тада је преузео трговачке послове, а бавио се и осигуравањем и изнајмљивањем бродова, заступањем трговачког друштва и другим пословима. Повремено је био партнер и пословно сарађивао са Николом Наљешковићем и Матом Хиспанијем. Од 1533. често је боравио ван Дубровника: у Ђенови (1537), Босни (1540), Александрији (1542), Стоном Београду (Alba Regia; данас Секешфехервар), Будиму (1546), Венецији (1549), Александрији (1553), Криту и Србији. У време одсуствовања из родног града послове је поверио Јерку и Јакобу Ветрановић, браћи песника Мавра. На једном од трговачких путовања преминуо је од куге, а о његовој смрти Наљешковић је писао у посланици Петру Хекторовићу. У време боравка у Дубровнику, између трговачких послова, бавио се књижевним радом. Као песник припада истом кругу као и П. Хекторовић, Н. Наљешковић (његов песнички узор) и М. Ветрановић. У младости је писао љубавне песме (од 1533), које нису сачуване, а потом побожну поезију и кратке мудре изреке. Његова збирка Седам салам покорњијех краља Давида прва је штампана књига дубровачке књижевности XVI в. и први препев покајничких псалама, а он је био и њен издавач (с уредном „привилегијом"). Штампана је у Венецији код Николе Баскарина (1549). Један сачуван примерак те књиге на поклон је у Београду 1961. добио М. Ђилас од британског политичара А. Бевана. У првом делу књиге налазе се препеви седам покајничких псалама Давидових, у другом 14 побожних песама односно молитава. У рукопису су остале и Причице узете из Светога писма и филозофа (Зборник стихова XV и XVI стољећа, Зг 1968), збирка кратких дванаестерачких сентенци; четири посланице Николи Наљешковићу, његовом пријатељу и песничком узору; Тумачење од Оче наша (збирка од шест песама, парафраза молитве). Са путовања, из Александрије, пише поетску посланицу па се може сматрати творцем дубровачке путописне књижевности. Игњат Ђурђевић писао је (1706. или 1707) да од њега у рукопису постоје „разне словенске песме". Неке његове песме певане су у колу. Последња песма коју је испевао упућена је Наљешковићу из Александрије, 1553. Савременици су га веома ценили. Његови пријатељи М. Ветрановић (наводећи да је прославио словински језик) и Никола Наљешковић опевали су његову смрт.

ДЕЛА: Пјесме Николе Димитровића и Николе Наљешковића, у: Стари писци хрватски, V, Зг 1873.

ЛИТЕРАТУРА: А. Гавриловић, „Три трговца дубровачка", Трговински гласник, 1923, 95; Ф. Фанцев, Шта од поезије Дубровчанина Николе Димитровића није његово?, Грац 1938; М. Пантић, „'Седам салам покорњијех краља Давида' и њихов песник Никола Димитровић", у: Сусрети с прошлошћу, Бг 1984; З. Бојовић, Историја дубровачке књижевности, Бг 2015.

Т. Богојевић