ДИМИТРИЈЕВИЋ, Станко

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Станко, архитекта (Катун код Алексинца, 12. VII 1945). Пошто је дипломираo на Архитектонском факултету у Београду 1971, запослио се у Пројектном бироу „Новоградња", касније „Врање пројект" у Врању (1971--2008). Бави се урбанистичким и архитектонским пројектовањем, стручним надзором и графичким дизајном. Пројектовао је џамију у Летовици код Бујановца (1989), коју карактерише модернизовани монументализам, заснован на симетрији и јасној читљивости, са елегантно компонованим минаретом. Реконструисао је и конзервирао Харемлук Пашиног конака у Врању (1992--1994). Учествовао је на Салону архитектуре у Београду (1978, 1979, 1981, 1984, 1985, 1987); на изложби југословенске архитектуре 1974--1984. у Њујорку, 1985; Ликовној изложби „Аматери своме граду" у Дому синдиката у Београду 1965; Архијеналу у Врању (2006, 2007). Аутор је већег броја стамбених, стамбено-пословних, пословних, индустријских, спортских и друштвених објеката, међу којима се издвајају: Дечје обданиште и јасле у Врању (1976--1978); Доградња Среске зграде у Врању (1979--1983); Обданиште у Косову Пољу (1982); Дечји вртић „Пчелица" у Врању; Павиљон „Извор" и трем над терасом ресторана и ентеријер на лековитом извору „Врело" у Бујановачкој бањи (1989); Уређење ентеријера Пословнице „Југобанке" у Оџацима (1992); Доградња поткровља и реконструкција Робне куће „Меркатор" на Новом Београду (1994); Идејни пројекат ентеријера Народног музеја у Врању (1996); Адаптација фоајеа позоришта у Врању (1998). Добитник је признања 10. Салонa архитектуре у Београду 1984, као и награде „7. септембар" Врање, исте године.

ЛИТЕРАТУРА: З. Маневић, ,,Џамија без тајновитости", Наша Борба, 22. V 1997; Лексикон српских архитеката XIX и XX века, Бг 1999.

М. Ристић