ДИМИТРИЈЕВИЋ, Слободан

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Слободан, филмски и телевизијски глумац (Ниш, 20. IV 1941 -- Загреб 4. XII 1999). Након II светског рата сели се са породицом из Ниша у Загреб. Имао је деветнаест година када га открива редитељ С. Вејганд и додељује му главну улогу у дугометражном играном филму Игре на скелама (1961), у којем игра стидљивог младића неспособног да покаже емоције према девојци коју воли. Каријеру наставља улогама у филмовима В. Мимице (Прометеј са отока Вишевице, 1964; Понедељак или уторак, 1966) и К. Папића (омнибус Кључ, 1965; Илузија, 1967) играјући младе идеалисте који се не мире са неправдом и сувопарним животом. Крајем 60-их све више наступа и у филмовима изван Хрватске и шири дијапазон своје глуме. Код З. Велимировића тумачи улогу усамљеног борца против окупатора (Лелејска гора, 1968), револуцинара који се посветио послератној обнови земље (Време без рата, 1969) и издајника (Пуцањ, 1972), игра у филмовима Б. Гапа, а у филму К. Вичека (Трофеј, 1979) је радник који се образује у тешким животним условима. У акционом ратном трилеру Валтер Брани Сарајево (Х. Крвавац, 1972) појављује се као верни пратилац Валтера (В. Живојиновић). Глумио је у мањим улогама у филмовима Врхови Зеленгоре (З. Велимировић, 1976); Исправи се Делфина (А. Ђурчинов, 1977); Акција стадион (Д. Вукотић, 1977) и Стићи пре свитања (А. Ђорђевић, 1978). Паралелно са каријером у СФРЈ, Д. је играо у више десетина копродукција, као и у страним филмовима, већином немачке производње, где је углавном играо негативце (Х. Рејнл, Благо сребрног језера, 1962. и Винету 3, 1965; М. Р. Келер, Мета за убиство, 1966. и др.). Појављивао се у америчким филмовима Гyмката (Р. Клоус, 1985) и Миротворац (Мими Ледер, 1997). Иако није стекао статус велике звезде, неуморно радећи код нас и у иностранству доказао се у најразличитијим жанровима и оставио значајан траг солидног и талентованог глумца.

С. Стојановић