ДИМИТРИЈЕВИЋ, Рашко

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Рашко, књижевник, преводилац, универзитетски професор (Београд, 15. III 1898 -- Београд, 30. VII 1988). Студирао медицину у Монпељеу у Француској (1919--1920) и напустио је због болести. У Београду завршио студије књижевности 1922. Као стипендиста француске владе, у Стразбуру и Паризу до 1924. студирао је упоредну књижевност. До 1930. био је гимназијски професор у Земуну, а потом, до II светског рата, у Београду. После рата, до 1948, професор на београдској Ликовној академији, а до 1955. уредник у издавачком предузећу „Просвета", када је изабран за професора на новооснованој катедри светске књижевности Филозофског факултета у Београду. Пензионисан је 1968. Писао је прозу, критичке и есејистичке текстове и преводио с француског (Молијер, Мадам де Севиње, Д. Дидро, О. де Балзак, А. Доде, А. Ален-Фурније, П. Клодел, Ж. Диамел, К. Авлин, Ж. Касу, Ж. Жироду...) и немачког (Г. Хауптман, Ј. Васерман...). Био је омиљени предавач многим генерацијама студената књижевности, који су му као будући писци посвећивали књижевне радове, чак и писали о њему читаве књиге (М. Радовић (прир.), Ословљени свет или чаробна реч Рашка Димитријевића, Н. Сад 1998; К. Димитријевић, Јучерашњи свет Рашка Димитријевића, Бг 1999), а добро га памте многобројни посетиоци Коларчеве задужбине и других трибина културе на којима је говорио о књижевности, музици и ликовним уметностима. Његову прозу (Књига о планини, Бг 1938; Први сусрет с планином, Бг 1941; Ка висинама и ћутању, приповест, Бг 1982) одликује изразит аутобиографски мотивисан доживљај природе, планинских пејзажа, светлости, ноћи, шуме, магле, као и повремено коментарисање доживљеног, док су му есеји и студије, поред тематске анализе књижевних дела (Ф. Раблеа, Мадам де Севиње, Молијера, А. Додеа, Ж. Дијамела, А. Ален-Фурнијеа, Р. М. Рилкеа, Т. Мана и др.), пуни сликовитих детаља из ширег културног и књижевног контекста и из живота изабраних писаца.

ДЕЛА: Алфонс Доде и Прованса: „Писма из мог млина", Бг б. г.; Жорж Диамел, Бг 1957; коаутор, Рајнер Марија Рилке, Бг 1978; Са другима и собом (прир. Н. Томић), Бг 1984.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Пејчић, „Ткање говора у лепоти", Домети, 1980, 7, 22; К. Димитријевић, Време забрана, сведочења значајних савременика, Бг 1991; В. Рибникар, „Рашко Димитријевић (1898--1988)", АФФ, 1992, 19; М. Јевтић, Са домаћим славистима 1, Бг 1996; В. Јеротић, Посете, одломци, Бг 1996; Н. Стипчевић, Усмено, Бг 1996; М. Миловић, „Лепота морала: професору са захвалношћу", Књижевност, 2006, 61, 116, 2.

М.арко Недић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)