ДИМИТРИЈЕВИЋ, Марија

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Марија, добротворка (Бечеј, око 1826 − Нови Сад, 13. V 1898). Рођена је у старобечејској велепоседничкој породици од оца Јосима Гаванског, народног официра, и мајке Ане, рођ. Величковић. Била је удата за Милоша Димитријевића, правника, политичара, председника Матице српске и школског надзорника Бачке жупаније, са којим је живела у Новом Саду. Како нису имали деце, поштујући жељу супруга, имање од 50.000 форинти, кућу у новосадској Грчкошколској улици и 40 јутара земље завештала је српском народу, за културне и просветне потребе. Највећи део имовине наменила је Матици српској, установивши Задужбину Милоша и Марије Димитријевић. Један од основних циљева задужбине био је да се од њених средстава награђују најбоља дела српске књижевности, а затим и штампају о трошку задужбине. Остатак средстава је наменила Фонду Св. Саве у Сремским Карловцима, Српском учитељском конвикту, Српској великој гимназији у Новом Саду и Сремским Карловцима, Српском народном позоришту и Српској вишој девојачкој школи у Новом Саду. Посебна средства за израду иконостаса додељена су Саборној цркви у Новом Саду. Након мужеве смрти приредила је за издавање његову књигу Успомене из мога живота (Н. Сад 1896). Била је редован члан Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња од њеног оснивања (1880).

ЛИТЕРАТУРА: П. Б. Николин, „Марија Ми-лоша Димитријевића", Босанска вила, 1898, 17; А. Варађанин, Споменица 25-годишњег рада Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња 1880--1905, Н. Сад 1906; В. Стајић, Новосадске биографије, I--VI, Н. Сад 1936--1964, I; М. Томандл, Српско позориште у Војводини 1736--1919, Н. Сад 1953.

Љ. Отић