ДИМИТРИЈЕВИЋ, Лазар

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Лазар, сликар, књижевник (Прилеп, 16. XI 1935). На Академији ликовних уметности у Београду дипломирао сликарствo 1964. код Н. Гвозденовића. На Краљевској академији у Стокхолму завршио специјалистичке студије код Е. Лундквиста (1965--1968). У Шведској је уписао постдипломске студије, а потом и предавао на Краљевској академији за уметност и музику у Стокхолму. До 1996. живео је у Шведској, када се преселио у Енглеску, у Есекс код Лондона. Из Енглеске се 2004. враћа у Србију. Члан је УЛУС-а (1964), Удружења ликовних уметника Шведске (1965) и Удружења ликовних уметника Велике Британије (1998). За почасног члана Италијанске академије за уметност, књижевност и науку инаугурисан је 1978. Први пут је излагао самостално 1966. и приредио више самосталних изложби у земљи и иностранству. Учествовао је и на многобројним групним изложбама (Врата, 2007, Бг). Бави се упоредним тумачењем шведске и српске културне баштине и идентитета. Добитник је Првe наградe за сликарство на АЛУ у Београду (1964), Државнe наградe Шведске Краљевске уметничке академије (1978), Златнe медаљe Италијанске Академије за уметност, књижевност и науку у Риму (1979), награде Савета за културу града Стокхолма (1979) и др. Поред ликовних уметности бавио се и музиком. Кoмпоновао је и на гитари извео музику за три документарна филма снимљена у Скандинавији. Члан је Удружења књижевника Шведске и добитник више признања за књижевност. Шведска телевизија снимила је два документарна филма о Д. -- Арлекин на Хеторгету и Моја слика Шведске.

И. Томић

У књижевним делима Д. је описивао сложености емигрантског живота, а то је чинио како у својој поезији (Грлате самоће, Стокхолм 1982; Сен неман, Стокхолм 1982), тако и у своја два романа (Стокхолмски празник лета, Бг--Стокхолм 1994; Стокхолмске кантате, Бг--Стокхолм 2008). Стокхолмске кантате имају много аутобиографских елемената, а окосницу романа чини усуд једног „византијског" Србина који се својом романтичном уметничком природом сучељава с прагматичним светом Шведске. Он живи између два света, чезне за оним старим који још постоји у њему, али истовремено тежи да се прилагоди новом, који граби ка вишем материјалном стандарду. Привикава се на конфор, као и на стање личних слобода, али истовремено осећа како му се срце хлади у фрижидеру.

З. Хр. Радисављевић

ДЕЛА: поезија: Две поеме, Бг 2007; Вермерова светлост, Стокхолм--Бг 2010.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Васић, Библиографија српске књижевности у емиграцији 1941--1991, Бг 2002; С. Живковић, Лазар Димитријевић: реминисценције и атрибути материје, Бг 2007; З. Радисављевић, ,,Срце се хлади у фрижидеру", Политика, 4. VI 2011; М. Милановић, Биографски лексикон -- српски писци у расејању 1914--2014, Бг 2015.