ДИМИТРИЈЕВИЋ, Јован

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Јован, патолог, пуковник, професор ВМА (Борач код Кнића, 20. I 1946). Завршио Медицински факултет у Београду 1970, специјализацију патолошке анатомије 1979. на Мед. ф. у Београду, а докторску дисертацију „Корелација маркера вирусног хепатитиса Б са ћелијском популацијом инфилтрата у јетри и типом некрозе хепатоцита" одбранио 1991. на ВМА у Београду. Усавршавао се у Институту за патологију и судску медицину у Љубљани у више наврата 1979--1985; у Лондону 1980; у Атланти (САД) 1996. и 2003. То је омогућило да се имунохистохемијска обрада ткива на инфективном материјалу врши и у нашој земљи. Изабран је за асистента на предмету Патолошка анатомија на ВМА 1980, а од 2004. је редовни професор. Био је предавач у оквиру специјалистичког усавршавања на ВМА, на Мед. ф. у Крагујевцу 1995, као и на последипломској настави реуматологије на Мед. ф. у Бг 1999--2000, те на Високој медицинској школи у Ћуприји (2005--2011). У Институту за медицинска истраживања Универзитета у Београду 2006. изабран за вишег научног сарадника. Радио у Гарнизону у Суботици као активни официр ЈНА. У току службе на ВМА био начелник Одељења за културу ткива и Одељења за хистологију и хистохемију; Института за патологију; Завода за патологију и судску медицину. Пензионисан 2005. у чину пуковника. Био консултант за урологију и нефропатологију КЦС (1994--2011). У Лекарској комори Србије председник Одбора за медицинско образовање од 2010. Радио у области нефрологије, нефропатoлогије, трансплантације солидних органа, аутоимуности. У 2004. изабран за ванредног, 2008. за редовног члана АМН СЛД (члан Председништва 2010), а од СЛД добио награде за животно дело и научноистраживачки рад. Члан СЛД и његове Секције за патологију од 1976, секретар Секције за патологију био 1986--1990, а њен председник 1996--2000. Члан Интернационалне академије патолога, Европског удружења патолога, Европског удружења уролога и Европског удружења за микроскопију. Носилац Ордена рада са златним венцем. Урадио је лично преко хиљаду аутопсија, а обучио је велик број патолога и клиничара. Аутор је уџбеника Патологија са патолошком физиологијом, форензичком патологијом и цитологијом (Ћуприја 2008), а коаутор уџбеника Хеморагична грозница са бубрежним синдромом (Краг. 2008); Клиничка анатомија (Ћуприја 2009); Клиничка анатомија човека са цитологијом, хистологијом и ембриологијом (Ћуприја 2011); Клиничка патологија са патолошком физиологијом, форензичком патологијом и цитологијом (Бг 2013); Општа патологија са цитологијом, патофизиологијом, форензичком патологијом и клиничком патологијом (Ћуприја 2018).

ДЕЛА: коаутор, „Pathology of hantanvirus nephropathy -- experience from Balкan", 19th European Congress of Pathology, Ljub. 2003; коаутор, „Comparative evaluation of novel Minazel formulations in therapy of T-2 toxin poisoned rats: a pathohistological study", Journal of Veterinary Pharmacology and Therapeutics, 2003, 26; коаутор, „Alport's syndrome and benign familial haematuria: light and electron microscopic studies of the kidney", САЦЛ, 2008, 136, 4; коаутор, „Asymptomatic microscopic haematuria in young males", The International Journal of Clinical Practice, 2008, 62; коаутор, „Asymptomatic urinary abnormalities: histopathological analysis", Pathol. Res. Pract., 2009, 205.

В. Кањух