ДИМИТРИЈЕВИЋ, Добри (Добривоје)

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Добри (Добривоје), учитељ, књижевник, уредник (Богдање код Трстеника, 20. I 1910 -- Београд, 8. I 1982). Учитељску школу завршио у Јагодини (1927/28). Био је учитељ у Македонији, у крушевском крају, а од 1937. у Александровцу и Бовану код Крушевца. По ослобођењу је први уредник крушевачке Победе (1944), директор ОШ „Вук Караџић", Историјског архива и Народног музеја у Крушевцу, активиста КУД „Абрашевић", покретач Књижевног клуба „Багдала" (1958) и први одговорни уредник истоименог часописа. Његова прва збирка песама Из ђачке болничке собе штампана је у ужичком Подмлатку 1928, још док је био у Учитељској школи. Почео је као песник интимне и социјалне оријентације с темама из македонског простора (Голема жалба, Круш. 1940, забрањена), а после рата наставио је активистичком лириком Грађанин комуне (Круш. 1962) с вером у „просту класу народа". Теме његових послератних песама везане су за завичајне топониме са културолошким и друштвеним значењима (црква Лазарица, меморијални споменик Слободиште, слободарски Јастребац, копаонички Брус као „престоница наше планете" и др.), за непосредни живот и доживљај природе. Најбољом његовом књигом сматра се Пехар од земље (Круш. 1970), а објављене су му и изабране песме Грана доброте (Круш. 1980, избор и предговор Љ. Ђидић).

ДЕЛА: коаутор, Лирика, Круш. 1933; На коњу од ваздуха, Круш. 1962; Младо небо Србије, Круш. 1964.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Николајевић, „Добри Димитријевић: Грађанин комуне", Браничево, 1962, 8, 4; Р. Константиновић, Биће и језик -- у искуству песника српске културе двадесетог века, 2, Бг -- Н. Сад 1983; Б. Јовановић, „Чудо до звезда подигнуто", Багдала, 1992, 34.

М. Петровић