ДИМИТРИЈЕВИЋ, Божидар Божа

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Божидар Божа, глумац (Београд, 1878 -- Ним, Француска, 1918). Рано је остао без родитеља, али је био материјално збринут захваљујући средствима добијеним откупом породичног имања. То му је омогућило глумачко усавршавање у Француској. Био је привремени члан Народног позоришта у Београду од јануара 1896. до јула 1897. кад први пут одлази у Париз где похађа часове глумачке школе Шарла Масеа. Као питомац ове школе гостовао је јуна 1899. у НП у Београду (Скендербег и Руј Блаз у истоименим комадима Ј. Поповића Стерије и В. Игоа) и стекао неподељену наклоност публике и критике која истиче његову младост, лепоту, срчаност, изванредну дикцију и свестрану студију. Био је одмерен у гесту, тачан у изразу и са сцене је деловао врло ефектно. Оцењиван је као један од највећих талената који се икад појавио на београдској сцени. Од 1900. је поново члан НП. После запаженог успеха одобрено му је 1904. једногодишње плаћено усавршавање у Паризу у школи драмског глумца Коклена. По повратку игра обасипан похвалама, али због лошег здравља 1907. иступа из НП, повлачи се у самоћу, живи код сестре Наталије Лукић, те се посвећује читању и изради механичких играчака за децу. Иако слаб и нагрижен болешћу, 1914. је мобилисан, те је са српском војском прешао Албанију, био пребачен у Тулон, затим у Ним, где је умро од шпанске грознице. Сахрањен је на српском војничком гробљу у Тијеу крај Париза. Значајније улоге: Кочкарев (Н. В. Гогољ, Женидба), Шајлок (В. Шекспир, Млетачки трговац), Кусофкин (И. С. Тургењев, О туђем хлебу), Госпар Влахо (И. Војновић, Allons, Enfants!...), Први корифеј (Еурипид, Ж. Риволе, Алкеста), Сид (П. Корнеј, Сид), Филипо (Ф. Копе, Кремонски свирач), Капетан Ђурашко (Ђ. Јакшић, Јелисавета) итд.

ЛИТЕРАТУРА: Поменик о тридесетогодишњици Краљ. Срп. Нар. Поз. 1869--1899, Бг 1899; П. Поповић, Национални репертоар у Краљевском Српском Народном Позоришту, Бг 1899; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001; Преображење, Драма Народног позоришта у Београду од 1868. до 2007. године, Бг 2009; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), 2, Бг 2015.

О. Марковић