ДИМИТРИЈЕ ГРЕШНИК

ДИМИТРИЈЕ ГРЕШНИК, писац, писар (XI--XII в.). Први познати српски књижевни делатник који је боравио на Блиском истоку. Његови рукописи су сачувани у синајском манастиру Св. Катарине. Највероватније је у Свету земљу отишао придруживши се учесницима Првог крсташког похода (1096--1099). Неки од њему приписаних рукописа одавно су доступни науци, али је мисао о њиховом аутору и о његовој улози у словенској писарској колонији сазревала дуго. Његов особен рукопис запао је за око В. Јагићу приликом описа и припреме издања Кијевског мисала (1890), по свему судећи такође нађеног на Синају (1870). На првој, остављеној празној страници стоји Д. познији глагољски испис из Посланице апостола Павла Римљанима и кратка молитва Св. Марији, Богородици. Дуктус овога, задуго неименованог писара повезали су, најпре начелно а потом и изравно, Ј. Хам (1979) и М. Пантелић (1985), с дуктусима глагољске лунарне таблице и ћирилског поменика на одломку Синајског служабника, писаног глагољицом у XI в. (Руска национална библиотека -- РНБ, глаг. 2). С друге стране, словенске кодексе пронађене у скривници синајске цркве Св. Ђорђа (1975) обрадио је и каталошки представио Ј. Тарнанидис (1988), прочитавши, том приликом, два записа с именом овог писара у новом Синајском глагољском псалтиру, Sin. slav. 3N (1r, 141r). Тарнанидис је Д. назвао „Олтарником", по неизвесном читању последње речи у првом запису (види се само ол[...]), повезавши га на посредан начин са српском традицијом. У српској науци то је остало непримећено. Потом су уследила многобројна истраживања синајских словенских рукописа, међу којима српски предњаче, а палеографским путем Д. корпус је увећаван (Р. Марти, нарочито Х. Миклас, Д. Хурнер и др.). Тај корпус у којем се, између осталог, налазе први сачувани српскословенски глагољски литерарни састави, данас сачињава десетак бележака неједнаког обима, поред поменутих још шест писаних глагољицом, молитвеног, претежно апокрифног карактера, у неколико смисаоно увезаних записа, кратко литургијско упутство и азбучни оглед -- грчки, латински и глагољски абецедаријум у Псалтиру Sin. slav. 3N; латинска абецеда у старијем Синајском псалтиру, Sin. slav. 38; глагољска деоница и убачен текст на грчком језику у Синајском служабнику („мисалу"), Sin. slav. 5N.

Испоставило се да је Д. Г. средишња словенска монашка фигура тога удаљеног света која је око себе окупљала друге писаре и монахе, сараднике на словенској књизи. Његов наоко немарни, а свестрани писарски рад одаје нарочиту врсту монаха -- пустињака, у дужем временском распону (од зрелости до старости), врло вероватно јеромонаха, тип личности каква ће се јавити непуно столеће доцније у Расу -- „старац" Симеон који ће руководити писањем јеванђеља за Стефана Немањића, тзв. „Вукановог" (око 1200). Културна изукрштаност испољена у његовом делу и у раду његових сарадника (западни и источни словенски обред на којем је тежиште, коришћење глагољског и мање ћирилског писма), као и конзервативан правопис с јаком источнојужнословенском (бугарско-македонском) књижевном основицом, тек с покојим извесним србизмом, чиме се потврђује српска изговорна редакција, упућују на личност формирану у средини у којој је остварен такав, јединствен синкретизам. Д. је савременик владара Диоклије и Србије, Константина Бодина (1081--1099) и рашког великог жупана Вукана (1083/1084--1112), у чијем времену је југозападни део државе припадао Западној цркви, а североисточни Источној. Померање црквене јурисдикције и преклапање утицаја треба, пре свега, везати за Полимље одакле је, вероватно, Д. и потекао. Основе његовог образовања треба видети у Рашкој, а даље и у словенским скрипторијама с тла Охридске архиепископије.

Литература: V. Jagić, Glagolitica, Wien 1890; J. Hamm, Das Glagolitische Missale von Kiev, Wien 1979; M. Пантелић, „O Кијевским и Синајским листићима", Слово, 1985, 35; I. C. Tarnanidis, The Slavonic Manuscripts discovered in 1975 at St Catherine's Monastery on Mount Sinai, Thessaloniki 1988; R. Marti, „Abecedaria -- A Key to the Original Slavic Alphabet etc.", Thessaloniki − Magna Moravia, Thessaloniki 1999; H. Miklas, „Zur editorischen Vorbereitung des sog. Missale Sinaiticum (Sin. slav. 5/N)", Glagolitica, Wien 2000; Б. Велчева, „Псалтирът на Димитър Олтарник", Кирило-методиевска енциклопедия, III, София 2003; H. Miklas (ур.), Psalterium Demetrii Sinaitici (monasterii sanctae Catharinae codex slav. 3/N), Wien 2012; Х. Миклас, „Синайский глаголический псалтырь Димитрия", Старобългарска литература, 2014, 49--50; H. Miklas и др., „Preliminary Remarks on the Old Church Slavonic Psalterium Demetrii Sinaitici", C. M. MacRobert, „The place of Dimitri's Psalter (MS Sinai 3N) in the early transmission of the Church Slavonic Psalter", The Bible in the Slavic Tradition, Leiden--Boston 2016; И. Коматина, Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века, Бг 2016; В. Савић, Српска књижевна реч у својим првим столећима, Пг--Ниш 2019.

В. Савић