ДИЉ ГОРА

ДИЉ ГОРА, планина у Хрватској, у јужном делу Славоније. Најисточнија је славонска планина. Простире се правцем исток--запад на дужини од око 30 км, а ширина јој досеже до 7 км. Јужно од планине је посавска низија, западну границу чине долине река Лонџе и Орљаве, северну границу Пожешка котлина и долина реке Лонџе, док на истоку благим побрђем прелази у источнославонску низију. Највиши врхови су Цинковац (461 м н.в.), Дегман (460 м) и Чардак (421 м). Планина је веома дисецирана речним долинама и јаругама. Између креде и неогена овај део земљине коре је тектонским покретима радијално спуштен и поплављен је миоценим и плиоценим језерима, када је наталожен највећи део материјала који гради планину. То су првенствено неогени седименти. Горско било је од миоцених лапора, лапоровитих кречњака, пешчара и песковитих глина. На два локалитета постоје мале површине порфирног албитоног риолита, метаандензита. Нижи делови планине су од плиоцених пескова, шљункова, лапора и глиновитог силта. Д. г. је испресецана раседима правца североисток--југозапад. Они су предиспонирали формирање долина потока. У долинама су најчешће алувијални седименти, а на неким местима и лесни пескови, као и други дилувијални седименти. На неколико места до површине су се пробиле и магматске стене (изнад села Матковић Мала, Црни Поток и Ориовчић на јужној планинској страни северно од Славонског Брода). Савремени рељеф резултат је ерозионих процеса који су се одвијали током квартара. Планина је богата водом. Постоји велик број пукотинских извора и потока. На северној страни највећа је река Пачица, која извире на средишњем делу Д. г., слива се према северу и улива се у Лонџу. На западној периферији планине је река Гнојница, притока Орљаве. На северној планинској страни, испод планинског била, на 355 м н.в. је мало Совско језеро површине од 3.600 м^2^², дубоко 8--10 м. Оно је са околином од 1989. под заштитом. Највећи део планине је под шумом храста китњака, граба и букве. У долинама потока и дуж обода планине налази се 28 села, а највиша су на око 200 м н.в. Године 1991. знатнији број Срба живео је у пет села: у Сапни је од 139 становника било 89,2% Срба, у Хркановцима од 288 житеља 82,6% Срба, у селу Слободна Власт од 225 становника било је 46,7% Срба, у Мајару од 219 -- 40,6% Срба и у Клокочевику од 687 житеља 40,5% Срба.

ЛИТЕРАТУРА: M. Belak, M. Sarkotić Šlat, D. Pavelić, „An Occurrence of Badenian Rhyolitic Volcanoclastic Rocks From Middle Parts of Mt. Dilj (Eastern Croatia)", Geološki vjesnik, 1991, 44; M. Kovačić и др., „Gornjomiocenski sedimenti Dilj gore (Late Miocene Sediments of Dilj Mt.)", Proceedings of the 3rd Croatian Geological Congress, Abstracts Book, 2005, 77--78; М. Kovačić и др., „Composition and Provenance of Neogene Sedimentary Rocks of Dilj Gora Mt. (South Pannonian Basin, Croatia)", Geologia Croatica, 2011, 64, 2.

Т.амара Лукић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)