ДИЛЕРСКО ПОСЛОВАЊЕ

ДИЛЕРСКО ПОСЛОВАЊЕ (енг. dealer: трговац; deal: погодба, договор, пре свега у пословању), трговачко или берзанско посредовање, које остварује физичко или правно лице, дилер, и то између произвођача и потрошача, између брокера и клијента или између других дилера. Дилер је појам с више значења: посредник у трговини, физичко или правно лице (у Трговачком законику Србије из 1860. сензал, што је назив овлашћеног посредника и у Закону о јавним берзама из 1885); трговац на берзи који за свој рачун купује и продаје хартије од вредности, валуте и драгоцене метале. На робним и валутним берзама дилер је само правно лице; предузетник који тргује на мало или у мањим партијама робом купљеном на велико; жаргонски израз за особу стручну у посредовању при куповини и продаји добара, услуга или при размени валута; нелегални трговац наркотицима; у доба хиперинфлације 1993/94. у СРЈ погрдни назив за уличног мењача новца, илегалног трговца страном валутом. Дилер се разликује од дистрибутера, који купује робу на велико од произвођача, али је не продаје крајњем купцу, него другим посредницима. Дилер ради с крајњим купцима. Основну зараду дилер црпи из попуста који му даје произвођач. Попуст варира, а најчешће зависи од обрта. Овлашћени дилер је овлашћени малопродавац одређених марки производа, нпр. аутомобила или електронске опреме; правно лице с правом да закључује директне договоре о сарадњи с произвођачем и готово увек иступа у његово име. Ако произвођач има једног дилера, тада је он ексклузивни дилер**.** Oбавезе овлашћеног дилера су: вршење трговинских операција у име произвођача, при чему се оформљују одговарајући правни документи; обезбеђење очуваности робе уз поштовање норматива складиштења; дилер плаћа аренду складишта и сноси одговарајуће трошкове; одговара за транспорт робе до купца и за продају у оптималном року; прогнозира промене тражње робе и процењује тржишне ризике. Ангажовање дилера као трговачког посредника доста је ретко, с обзиром на то да је постојање канала продаје својеврсни допунски „капитал" фирме.

Дилер је берзански посредник, као и брокер. Оба су правна лица, њихово пословање регулисано је прописима. Брокер посредује у трансакцијама вредносних папира између купца и продавца, обавља трансакције у своје име, а за рачун комитената, и за то прима провизију, као зараду. Поред брокерских послова дилер може обављати трансакције вредносних папира у своје име и за свој рачун, дакле да купује по једној, а продаје по другој, вишој цени, а разлика у цени је његова зарада. Он остварује приходе по више основа: разлика у цени вредносних папира које купује и продаје; капитални добици, као разлика у висини тржишних цена вредносних папира од вредности које дилери задржавају у свом поседу; девизна арбитража, као промена у висини девизних курсева, када послује на сегменту девизних тржишта; разлика у висини стопе трошкова капитала и стопе приноса, тј. разлика у висини цене по којој долазе до средстава и прихода који остварују од инвестиције у вредносне папире. Већина берзанских посредника врши и брокерске и дилерске послове (брокерско-дилерска друштва). Контрола берзанских посредника остварује се законски и на основу етичких кодекса. Делатност берзанских посредника обухвата трговину вредносним папирима, пружање саветодавних услуга у вези с емисијом и трговином вредносним папирима, чување вредносних папира, вођење портфеља вредносних папира за рачун корисника услуга, као и друге послове у вези с трговином вредносним папирима. Посредници на финансијском тржишту у Србији су брокерско-дилерска друштва и овлашћене банке. Дозволе и регистар финансијских посредника издаје и води Комисија за хартије од вредности. На крају 2018. било је регистровано 21 брокерско-дилерско друштво с важећом дозволом и 12 овлашћених банака за обављање делатности инвестиционог друштва.

ИЗВОРИ: „Закон о тржишту капитала", СГРС, 31/2011, 112/2015, 108/2016, 9/2020; „Извештај о раду Комисије за хартије од вредности и кретањима на тржишту капитала 2018", Бг 2019.

ЛИТЕРАТУРА: Економска и пословна енциклопедија, 1, Бг 1994; Б. Васиљевић, Основи финансијског тржишта, Бг 1999; M. Кулић, Финансијска тржишта, Бг 2003; M. Унковић, М. Милосављевић, Н. Станишић, Савремено берзанско и електронско пословање, Бг 2010.

И. Пајовић; Р. Буквић