ДИЈАКОНИЈА

ДИЈАКОНИЈА, у ширем смислу служење ближњем у духу хришћанске љубави и самопожртвовања; у ужем значењу означава основну службу ђакона или специјалне задатке црквених органа. Вера свих хришћана је једна, али су им службе, д., различите. Позив на служење упутио је Христос свим хришћанима рекавши апостолима: „Који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи; и који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. Јер Син Човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе" (Мк 10, 43--45). Служење другоме по дару добијене благодати поновио је и апостол Петар: „Служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије... ако неко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје; да се у свему слави Бог" (1. Пт 4,10-11). Нови завет износи облике д. У духовном и верском смислу д. је проповед јеванђеља, тј. литургија за трпезом Господњом, што је суштина апостолства и свештенства. У материјалном погледу д. подразумева задовољавање основних потреба ближњих и целе заједнице. У том смислу ђакони су своју службу почели служењем за трпезом љубави. На први поглед, као да д. трпеза противуречи д. речи Божје, али у суштини један облик не искључује други јер су први ђакони служили за трпезом, али и проповедали, крштавали, јеванђелизирали. Протестанти термин д. примењују на све црквене службе, нарочито у унутрашњем мисионарству. Грчка црква користи термин „апостолска д." у смислу установе под општим надзором црквене администрације. У Византији је постојала „женска д." где су службу ближњем обављале ђаконисе и женски манастири. Римокатолици женску д. поверавају многобројним женским монашким редовима. Д. је основ савремене хуманитарне делатности без обзира на државно уређење и религиозну припадност.

ИЗВОР: Нови Завет Господа нашег Исуса Христа, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Поповић, Догматика Православне цркве, II, Бг 1935; Тумачење светог еванђеља по Матеју, Бг 1979; Е. Чарнић, Саборне посланице, Бг б.г.

Р. Милошевић