Прескочи до главног садржаја

ДЕСТИЛАЦИЈА

ДЕСТИЛАЦИЈА (лат. destillare: капљати), поступак за раздвајање смесе течности испаравањем и кондензацијом паре. Смеса се у апаратури за д. загрева до кључања, тада течност са нижом тачком кључања испарава и настала пара се проводи кроз уређај за хлађење, где се поново кондензује у течност. У дестилационом суду заостаје претежно течност са вишом тачком кључања. Најранији записи о д. потичу из старог Египта (издвајање миришљавих уља из биљака). Техника д. усавршавана је у старој Грчкој, а значајно су је усавршавали арапски научници у VII и IX в., а потом и алхемичари у средњем веку. Развој савремених техника и технологија д. текао је упоредо са развојем хемије у XIX и XX в. 001_SE_V_DESTILACIJA.jpgТеорија д. је релативно сложена и спада у тзв. теорију подова. Принцип једноставне д. приказан је на слици.

Осим једноставне д. постоји велик број сложенијих, лабораторијских и индустријских поступака. При фракционој д. се смеса течности раставља на више састојака. Предуслов јесте да се тачке кључања састојака довољно разликују. Тако се по завршетку д. првог састојка загрева на вишу температуру при чему почиње да се дестилује наредни састојак најниже тачке кључања и тако редом. Смесе течности са сразмерно високим тачкама кључања (нпр. поједина уља из нафте) растављају се вештачким снижавањем њихових тачака кључања прикључивањем вакуума: то је вакуум д. Врло сложене смесе (нпр. нафта) могу се раставити ректификационом д. Ту целoкупна течност испари, а пара се фракционо кондензује у посебном апарату − фракционој колони. Тзв. сува д. представља у ствари топлотно разлагање неког чврстог материјала у течности, које онда дестилују (нпр. сува дестилација каменог угља ради добијања разних уља и кокса). Д. има широку примену: нпр. органска синтеза, рафинација нафте, петрохемија, производња алкохолних пића, дестилација воде, растављање течног ваздуха на кисеоник, азот и друге састојке, пречишћавање течности. Током XIX в. у Србији се развија занатска производња апаратура за д. ракије, која је и данас раширена. До распада Југославије постојала је значајна домаћа пројектантска делатност, као и производња индустријских уређаја за д. Сада се неки индустријски апарати за д. производe у неколико фирми.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић, Хемијска технологија, Бг 1990; Д. Опсеница, Практикум из органске хемије, Бг 2008; Ј. Stichlmair, „Distillation", у: Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 11, Weinheim 2011.

П.етар А. Пфенд

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)