ДЕСПОТОВИЋ, Петар
ДЕСПОТОВИЋ, Петар, учитељ, педагог, књижевник (Сомбор, 9. X 1847 -- Крушевац, 1. VII 1917). Школовао се у Сомбору, гдје је завршио учитељску школу (1865) и гимназију (1871). Био је наставник основне женске школе у Сомбору, у Пакрацу професор вјероисповједне учитељске школе (1871--1878), у Сомбору Српске више девојачке школе (1878--1880). Послије студија природних наука у Бечу (1880--1885) радио до 1896. у гимназијама по Србији (Крагујевац, Ужице, Велико Градиште). Потом је био директор Учитељске школе у Алексинцу и Београду, члан Просветног савета и школски надзорник. Од 1865. објављује поезију (Даница, рукописни сомборски лист Венац, Пријатељ србске младежи, Матица, Јавор, Голуб). Сарађује такође у Застави, Родољубу, Стармалом, Босанској вили. Уређивао је сомборски лист Родољуб (1880), учествовао у покретању листа Голуб (1880) и прве године излажења био његов главни сарадник. Објављивао је пјесме и приповијетке пригодног, дидактичког и родољубивог садржаја, намијењене школској дјеци (пјесме: Невен, Со 1865; приповијетке: Зао друг, Со 1870; Занат је златан, Бг 1871; Завјет ивањској градини -- босанска приповјетка, Н. Сад 1880; Две лажне златице: приповетке за српску омладину, Со 1892), те приручнике за школе (природне науке, ручни радови), педагошке студије и студије из историје српских школа у Хабзбуршкој монархији (Школе Срба у Угарској и Хрватској: од пресељења под патријархом Чарнојевићем 1690. године, до почетка овог столећа, 1: (1690--1740), Краг. [1888]; Историска педагогика: за учитеље и учитељице српских народних школа, Бг 1902). Обрадио је у облику портрета знамените личности српске културе и историје (Доситеј Обрадовић, Карађорђе, Милош Обреновић).
ДЈЕЛА: драма: Жалостан бадњидан: слика из народнога живота, Со 1880; дечја књижевност: Ђачко радовање, Бг 1903 (1912).
ЛИТЕРАТУРА: М. Петровић, „Школе Срба у Хрватској (П. Деспотовић)", ЛМС, 1890, 59, 161, 1; Д. Д. Гајић, „Књижевно дело Петра Деспотовића", Домети, 1987, 14, 51; С. Бербер, „Петар Деспотовић -- педагог, књижевник и национални радник", у: Печатници, Н. Сад 2005.
Д. Иванић