ДЕСПОТОВИЋ, Милан

ДЕСПОТОВИЋ, Милан, правник, универзитетски професор, спортски радник (Мојсиње код Чачка, 14. VII 1914 -- Београд, 16. XII 1989). Дипломирао 1937. и докторирао 1955. с докторском дисертацијом „Право на рад" на Правном факултету у Београду. По завршеном факултету, радио је као судски приправник-волонтер, а потом као званичник-дневничар у Среском суду у Београду. Од 1941. до 1945. као резервни официр био је у ратном заробљеништву у Грчкој и Немачкој. По повратку из заробљеништва радиo као начелник Кoмисије за ратну штету, да би маја 1946. постао секретар Техничког факултета у Беогрaду. На ПФ у Београду изабран за асистента 1949, а за редовног професора 1967. за предмете Радно право и Социологија рада. Школске 1962/63. и 1963/64. био продекан, а школске 1973/74. и 1974/75. декан ПФ у Београду. Био је директор Више школе за социјално осигурање у Београду и један од првих проректора новооснованог Универзитета „Светозар Марковић" у Крагујевцу. Био је потпредседник фудбалског клуба „Црвена звезда", обављао функције у ФСЈ и ФСС, за шта је добио највише одликовање. Пензионисан је на ПФ у Београду 1982. У научним радовима продубљено се бавио социјалним аспектима рада, правима незапослених и системима старања о незапосленима, као и кодификацијом радног права („Проблем кодификације радног права", АПДН, 1965, 1--2). Један је од утемељивача социологије рада као научне и наставне дисциплине у Србији (Неки проблеми социологије рада, Бг 1966).

ДЕЛА: „Право на рад. Од политичког захтева до позитивног правног правила", Југословенска ревија за међународно право, 1958, 3; „Радни односи у Југославији", Међународна политика, 1965, 362.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Кавран, „Милан Деспотовић (1914--1989)"; Б. Шундерић, „Милан Деспотовић (1914--1989)", АПФБ, 1990, 1--2; Сто педесет година Правног факултета 1841--1991, Бг 1991.

Р. Марковић