ДЕСНИЦА, Владимир

ДЕСНИЦА, Владимир, политичар, велепосједник (Обровац, Далмација, 20. XII 1850 -- Обровац, 31. I 1922). Родоначелник је најзначајније српске породице у Далмацији; отац Уроша и Бошка, дјед Владана. Потиче из трговачке породице. Био ожењен Олгом, ћерком грофа Илије Деде Јанковића. Од најраније младости активно је судјеловао у национално-политичком раду Срба у свом завичају. Био је повезан са представницима Омладинског покрета у Новом Саду и Београду. Покренуо је Одбор за помоћ устаницима у БиХ, који је најактивније припомагао храном, оружјем и новцем током Босанско-херцеговачког устанка. Залагао се за Задарски компромис (1888), тј. јединствено иступање српских и хрватских заступника у парламентима Задра и Беча. Потписник је Задарске резолуције (1905). Дописивао се са знаменитим људима свога времена. Дугогодишњи је градоначелник Обровца (1882--1912) и најзаслужнији за његов економски и културни напредак. Био је први човјек Обровачке читаонице. Посебно се је залагао за развој пољопривреде и сточарства своје општине, те за права сточара на пашњацима Велебита, што му и полази за руком тзв. Госпићким уговором (1888). Многе техничке новине у пољопривреди спроводио је на свом имању због чега су његови производи вишеструко награђивани на многим пољопривредним изложбама. На његову је иницијативу у Обровцу сазван Одбор покретача за установљење српског листа на Приморју, па је основао Приморски српски лист и заједно са синовима покренуо Нови српски лист (1903). Србија га је одликовала Орденом Таковског крста, Црна Гора Редом књаза Данила, а Беч га је прогласио витезом Реда Фрање Јосифа I.

ИЗВОРИ: Заоставштина породице Десница, Зг; Х. Ђурић, Архивска збирка Владимира Деснице: прилози рада Обровачког одбора и устанка у Босни 1875--1878, Сар. 1971; Н. Милаш, Аутобиографија, студије, чланци, Бг--Шибеник 2005.

ЛИТЕРАТУРА: К. Милутиновић, Војводина и Далмација 1760--1914, Н. Сад 1973; Д. Пленча, Книнска ратна времена 1850--1946, Зг 1986; С. Божић, Политичка мисао Срба у Далмацији: Српски лист/глас 1880--1904, Бг 2001; М. Савић, Илија Деде Јанковић: прилози за биографију, Зг 2003; М. Савић, Баштина двора Јанковића, Бг 2006; Ф. Шкиљан, Знаменити Срби у Хрватској, I, Зг 2009.

М. Пекић