ДЕСНИЦА, Бошко

ДЕСНИЦА, Бошко, правник, историчар, књижевник (Обровац, Далмација, 4. I 1886 -- Обровац, 1. IV 1945). Студије права завршио је у Бечу 1912. Прве књижевне приказе и преводе дела српских писаца на италијански језик објавио је током студентских дана у листу Nuova rassegna (1906). По повратку у Далмацију радио је као адвокатски приправник у Задру. Као противник италијанске окупације делова Далмације, заједно с братом Урошем био је интерниран у Гвалдо Тадину код Перуђе у Умбрији (1919--1920), а потом је у родном граду отворио адвокатску канцеларију. Осим тога, бавио се археолошким истраживањима у околини Обровца и стварао археолошку збирку. Проучавао је млетачку власт у Далмацији, посебно улогу котарских ускока, историјску подлогу народних песама и млетачко-турске ратове, пишући радове на поузданим документима. Сарађивао је у више листова и часописа, а објављено му је неколико важних расправа (Историја котарских ускока, I (1646--1684), Бг 1950; Историја котарских ускока, II (1684--1749), Бг 1951; Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Изабрани радови, Бг 1991). Као преводилац истакао се преводима дела Бенедета Крочеа и Ђозуа Кардучија на српски, а Сима Матавуља и Јована Јовановића Змаја на италијански језик. Био је један од покретача Магазина сјеверне Далмације, а уочи II светског рата радио је на политичком окупљању Срба у северној Далмацији у покрету под називом „Срби на окуп". Био је у групи српских политичара који су сматрали да је италијанска окупација неупоредиво боља од власти НДХ, па је 8. V 1941, заједно са Ником Новаковићем Лонгом, посетио италијанског цивилног комесара у Сплиту Алда Бертолућија и у име 100.000 православних Срба из северне Далмације затражио да Италија анектира Далмацију. Јуна 1941, на састанку у Бенковцу, био је један од српских представника који су затражили да се Кнински и Грачачки котар прикључе италијанској зони. Током 1942. имао је контакте са представником Југословенске војске у отаџбини за Далмацију Илијом Труфиновићем Бирчанином. Након капитулације Италије прикључио се Покрету отпора под вођством КПЈ. Био је члан Окружног НОО, потпредседник Српског културног друштва „Просвјета", а по ослобођењу Задра управитељ Државног архива (новембра 1944), остајући на том месту до смрти.

ДЕЛА: Земунички догађај, Шибеник 1929; Једна непозната буна и један незнани мученик, Шибеник 1929; Опсада Шибеника 1647 год., Шибеник 1939; Сабрана дјела, Зг 2008.

ЛИТЕРАТУРА: „Бошко Десница", Српска ријеч, 14. IV 1945, 4; Д. Гиздић, Далмација 1941, Зг 1959; Далмација 1942, Зг 1959; Д. Берић, „Бошко Десница", Задарска ревија, 1960, 4; Д. Гиздић, Далмација 1944--1945, Зг 1964; Ф. Јелић Бутић, Усташе и Независна Држава Хрватска, Зг 1977; Четници у Хрватској 1941--1945, Зг 1986; М. Пекић, „Кореспонденција Јована Цвијића са Србима из сјеверне Далмације", ЗРФФ, 2003, 34; М. Савић, „Бошко Десница: историјски и културни мозаик Далмације раног новог вијека", у: Б. Десница, Сабрана дјела, Зг 2008; С. Божић, Срби у Хрватској 1918--1929, Бг 2008; Ј. С. Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине. Биографије, I, Н. Сад 2009; К. Николић, Италијанска војска и четници у Другом светском рату 1941--1943, Бг 2009; Д. Р. Живојиновић, „La Dalmazia o morte". Италијанска окупација југословенских земаља 1918--1923. године, Бг 2012; К. Новаковић, Срби у сјеверној Далмацији, Бг 2013.

М. Гулић