ДЕСКАШЕВ, Стеван

ДЕСКАШЕВ, Стеван, оперски и оперетски певач, глумац, књижевни преводилац (Арад, Румунија, 3. X 1852 -- Врапче код Загреба, 21. I 1921). Основну школу, нижу гимназију и трговачку струку учио је у Араду и Темишвару и потом радио као трговачки путник. Прва глумачка искуства стекао је у позоришној трупи Ђорђа Пелеша с којом је наступао током 1873/74. У Народном позоришту у Београду дебитовао је 1875. Ту је учио певање код Д. Јенка, а глуму код Ј. Бошковића и наступао у драмским комадима и комадима с музиком. Каријеру је наставио у загребачком Хрватском народном казалишту у којем је био оперски и оперетски лирски тенор (1881--1889). Две године био је солиста Мађарске краљевске опере у Пешти (1889--1891), а током сезоне 1893/94. ангажован је у Српском народном позоришту у Новом Саду. У Загребу је поново од септембра 1894. до краја 1895, те од јануара до маја 1898. Гостовао је у Русији, Пољској, Аустрији, Грчкој и Турској. Један је од пионира вокалне уметности код Срба. Његово певање одликовало се снагом, прецизном интонацијом, поузданим висинама и одличном дикцијом. Најзначајније улоге: Фауст (Ш. Гуно, Фауст); Дон Хосе (Ж. Бизе, Кармен); Вилхелм Мајстер (Ш. Л. А. Тома, Мињон); Лајонел (Ф. фон Флотов, Марта); Гроф Алмавива (Ђ. Росини, Севиљски берберин); Радамес (Ђ. Верди, Аида); Стева Драгић (Е. Тот, Сеоска лола); Бранко (Е. Сиглигети, Ш. Балаж, Радничка побуна) и др. Био је цењен и као драмски глумац. У млађим годинама тумачио је улоге љубавника и бонвивана, а касније отмену господу. Био је изузетан певач уз гусле и одличан црквени појац. Јован Јовановић Змај посветио му је две песме („Дескашев и Бранко", Јавор, 31. I 1888; „Наш Дескаш", Стармали, 20. IX 1889). На српским и хрватским позорницама играни су његови преводи многих драмских комада.

ДЕЛА: преводи с мађарског: „Сеоска лола, позоришна игра у три чина с певањем, по делу Еде Тота 'посрбио' Стеван Дескашев", 1878, у: П. Марјановић (прир.), Посрбе, Бг 1987; Е. Сиглигети, Ш. Балаж, Радничка побуна, у: О. Марковић (прир.), Бг 2005; с руског: А., „Божић у Паризу", Браник, Н. Сад, 25. XII 1910 / 7. I 1911.

ЛИТЕРАТУРА: A Magy. Kir. Operaház 1884--1909, Budapest 1909; С. Милетић, Хрватско глумиште, Зг 1978; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Р. Пејовић, Српско музичко извођаштво романтичарског доба, Бг 1991; Ж. Петровић, Репертоар Народног позоришта у Београду 1868--1914, Бг 1993; С. Турлаков, Верди у Београду до 1941, Бг 1994; А. Влашкалин, Др Јован Пачу и његов круг, Бг -- Н. Сад 1996; Р. Пејовић, Опера и Балет Народног позоришта у Београду (1882--1941), Бг 1996; И. Попов, „Стефан Дескаш", Арад кроз време, Темишвар, 2006, 7.

А. Васић