ДЕСИСАЛИЋ, Михаило

ДЕСИСАЛИЋ, Михаило, златар (Сарајево, прва половина XVI в. -- Сарајево, ?). Спомиње се у запису из 1564. у патерику који је дијак Дмитар преписао у његовој кући у Сарајеву, заједно са браћом, Николом и Драгобратом, као поручилац рукописа. Његови радови нису се сачували и нису познати из извора. Сматра се да сарајевска породица Десисалић потиче од херцеговачке властеоске породице Вуковић-Десисалић. Њени су чланови у XV в. служили на двору херцега Стефана Вукчића и његових наследника. Златарством су почели да се баве пошто им је одузет властеоски посед после османског освајања српских земаља. Из писаних извора познато је још неколико сарајевских златара из XVI в. и њихових радова. По уметничким достигнућима, броју радова и утицају који је имала, сарајевска златарска радионица једна је од најзначајнијих у развоју српског златарства XVI и XVII в. Исламски мотиви су код српских сарајевских златара много брже прихватани него у другим радионицама јер су хришћани и муслимани у Сарајеву имали заједнички еснаф.

ЛИТЕРАТУРА: П. Момировић, „Прилог проучавању сарајевских кујунџија", Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином, 1954--1955, 5; З. Шабановић, „Босански намјесник Ферхад-бег Вуковић-Десисалић", ЗФФ, 1956, 4/1; Б. Радојковић, Старо српско златарство, Бг 1962; Српско златарство XVI и XVII века, Н. Сад 1966; С. Рудић, Властела Илирског грбовника, Бг 2006.

В. Бабић