ДЕНКОВИЋ, Љубомир

ДЕНКОВИЋ, Љубомир, вајар (Љаник код Прешева, 15. IV 1936). Академију ликовних уметности завршио 1962. у Љубљани, у класи Б. и З. Калина. Од 1964. до 1971. ради као професор у Школи за примењену уметност у Новом Саду. Од 1978. ангажован је као професор на Академији уметности у Новом Саду. Члан je УЛУС-а од 1968. Његова скулптура се развијала од радова у теракоти малог формата: фигурине, плакете и панои рађени у плитком рељефу, облих и глатких површина које асоцирају на грчку ситну пластику и стеле (Птица, Бик), преко заобљених девојачких тела, до кружних волуминозних облика у споменичкој скулптури, да би се, каснијe, равномерно смењивале храпаве са нежним и облим површинама, дајући скулптури чврстину и опорост. Различита интересовања захтевала су и промену материјала, што резултира скулптурама у готово свим класичним материјалима, све до споменичке скулптуре коју реализује у армираном бетону. Споменичком скулптуром почео је да се бави 1971, након освајања прве награде за идејно решење споменика Ђури Ђаковићу у Сарајеву (са Д. Кириџићем). Следе споменици монументалних димензија, где се безлична маса обликује као део универзалног, вечног и скривеног, архетипског света. Д. је усвојио интердисциплинарни приступ, консултујући се са архитектама и урбанистима како би заједно дошли до идејног и креативног решења, без нарушавања природног окружења. Излагао је на многобројним колективним и самосталним изложбама, а учествовао је и на вајарским колонијама. Добитник је бројних награда и признања на југословенским конкурсима за скулптуру, споменике и спомен-обележја.

ДЕЛА: спомен-обележје палим борцима 1941--1945, Јелашиновци, Сански Мост, БиХ, 1976; Камени цвет, 1977, Нови Сад; и С. Суботин, спомен-обележје, 1979, Велес, Македонија; спомен-обележје Корчаница, Грмеч, БиХ, 1979 (оштећен током рата 1999); Кретање, 1981, Панчево.

ЛИТЕРАТУРА: Љубомир Денковић: скулптура 1965--1979, Н. Сад 1979; К. Катанић, М. Арсић, Погледи из душе: импресије о сликарима, вајарима, графичарима и керамичарима: књиге о уметности, Н. Сад 2004; М. Арсић, Денковић, Н. Сад 2015.

М. Ристић