ДЕНИЋ, Нада

ДЕНИЋ, Нада, вајар, сликар (Кољане код Сиња, 4. I 1954). Дипломирала 1979. и магистрирала 1981. на Одсеку за вајарство Академије ликовних уметности у Београду. Члан је УЛУС-а од 1980, као и међународне уметничке групе „Deep Black" и групе графичара „Лутајући отисак". Један је од оснивача Галерије „Стара капетанија" у Земуну, Бијенала цртежа Србије (заједно са М. Јакшићем) и Међународног Бијенала графичке уметности „Ex libris". Од 1976. као вајар отпочиње излагачку активност. До средине 80-их година ХХ в. настају рани радови у тврдом материјалу (камен, мермер, бронза) са сведеним, заобљеним, сензуалним и плодоликим формама на којима се запажа аналитички став, ауторефлексивна заинтересованост за скулптуру и њено биће. Током друге половине 80-их година Д. започиње директно моделовање у глини и теракоти негујући сугестиван језик експресионизма, чиме постиже слободно схватање и недовршеност форме. Служећи се симболичким говором, метафором, алузијом и аналогијом, она скулптуру претвара у подручје које у себи садржи лични уметнички коментар и доживљај стварности. Променом медија (цртежи, слике, графике, акварели) током 90-их година Д. се сасвим опредељује за експресионистички исказ геометријске апстракције. После 2000. у сликарству се појављују густи и слојевити наноси боје и материје, чиме њена аутентична пиктуралност добиja видљиву слојевитост и рељефност. Излагала је на великом броју самосталних изложби у земљи и иностранству. Добитница је награда међу којима су најзначајније: Прва награда изложбе „Простор 81", за скулптуру Ослобођење, Београд, 1981; Прва награда за скулптуру на изложби „Цртеж и мала пластика", Београд, 1987; Награда међународне изложбе „Ex libris", Ријека (Хрватска), 1997, 2003. и др.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ђокић, Нада Денић, Бл 1996; С. Степанов, О уметности Наде Денић, Пан. 2009.

М. Ристић